KAKO DROGE UTIČU NA MOZAK


Kada se unesu u organizam psihoaktivne supstance (PAS) ulaze u komunikacioni sistem mozga i integrišu se u put nervnih ćelija koje normalno šalju, primaju i procesuiraju informacije dobijene iz okoline i tela. Neke supstance, kao što je marihuna i heroin, mogu da aktiviraju neurone zato što je njihova struktura slična, po veličini i obliku, prirodnim neurotransmiterima. Ova sličnost navodi receptore da dozvole PAS da se zakače za njih i aktiviraju nervnu ćeliju. Ove PAS, iako slične moždanim susptancama, ne aktiviraju nervnu ćeliju na isti način kao i prirodni neurotransmiteri, formiraju pogrešnu poruku koja se prenosi kroz komunikacioni sistem. Druge PAS, kao što su amfetamin i kokain, prouzrokuju da nervna ćelija prekomerno otpušta velike količine neurotransmitera ili sprečava normalan proces preuzimanja neurotransmitera iz sinapse. Posledica je veliki broj poruka koje narušavaju komunikacioni kanal (npr. razlikuje se neko ko vam šapuće na uvo i neko ko viče u mikrofon preko zvučnika na uvo). 

 
Psihoaktivne supstance ulaze u komunikacioni sistem mozga i ometaju put nervnih ćelija koje normalno šalju, primaju i obrađuju informacije, pod čijim se uticajem formira pogrešna poruka u mozgu.

PAS u mozgu deluju na sledeći način:

1. Imitiraju prirodne neurotransmitere  (hemijske  supstance  u mozgu).
S obzirom na sličnost u hemijskoj strukturi između PAS i neurotransmitera koji se  prirodno proizvode u mozgu, neke PAS (kao što su marihuana i heroin) varaju mozak, kače se na specifične receptore nervnih ćelija i šalju pogrešne informacije mozgu.

2.  Prekomernom stimulacijom sistema za nagradu i preplavljivanjem oblasti sa  dopaminom.
Dopamin je neurotransmiter koji je prisutan u regionima mozga koji regulišu pokrete, emocije, motivaciju i osjećanje zadovoljstva. Gotovo sve PAS, direktno ili indirektno, aktiviraju ovaj sistem nagrada. Neke PAS, naročito  stimulansi poput metamfetamina i kokaina, prouzrokuju da nervne ćelije oslobađaju abnormalno velike količine neurotransmitera ili sprečavaju njihovu normalnu reciklažu, što je potrebno da se isključi signal između neurona.
ŠTA SE DEŠAVA U MOZGU AKO SE NASTAVI UZIMANJE  PAS
1. Mozak se prilagođava supstancama. U odgovoru na veliki porast dopamina, mozak se tome prilagođava smanjenjem broja raspoloživih receptora dopamina umanjujući funkciju sistema za nagrade. Zavisnici su primorani da uzimaju PAS kako bi  uskladili normalno funkcionisanje dopamina, što zahteva sve veće količine PAS za postizanje većeg nivoa dopamina – efekat poznat kao tolerancija. 
2.  Promene u drugim neurotransmiterima.
Uzimanje PAS  izaziva promene i  u drugim neurotransmiterskim sistemima mozga. 
3.  Uzimanje PAS može pokrenuti podsvesnu memoriju sistema.
Automatizam je jedan primer za ovaj tip učenja, pri čemu stimulansi iz okoline, kao što su određeni ljudi ili mesta, postaju povezani sa uzimanjem PAS i iskustvo može pokrenuti nekontrolisanu žudnju pojedinca koji je izložen ovim stimulansima, čak i bez samog prisustva PAS.
4.  Promene u mozgu zbog dejstva PAS.
Neuroimidžing snimci mozga zavisnika od PAS pokazuju promene u područjima mozga koja su važna za rasuđivanje, odlučivanje, učenje i pamćenje, kontrolu ponašanja. Ove promene objašnjavaju kompulzivno, nekritično i destruktivno ponašanje kod zavisnika koji traži i uzima PAS bez obzira na ozbiljne posledice.