Kratki istorijat kockanja

 Sa brzim širenjem legalizovanog kockanja, kao što su kockarnice, lutrije, i on-line kockanje, „kockarsko ponašanje” je u porastu. Zavisnost od kockanja je poremećaj koji je brzo dosegao ozbiljne razmere, a sve učestalije pojavljivanje osoba sa problemom zavisnosti od kockanja dovelo je do toga da je od 1980. godine ova bolest uvršćena u Međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD – 10) pod imenom patološko kockanje.

     U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti ICD-10  (koja je obavezna i u našoj zemlji), problem sa kockanjem svrstan je u poglavlje „Poremećaji navika i kontrole impulsa“, pod nazivom patološko kockanje (F63.0). U istoj dijagnostičkoj kategoriji i pod istim imenom ovaj poremećaj vođen je i u američkoj klasifikaciji DSM, sve do 2013.  godine kada je napravljen revolucionarni pomak i ovaj poremećaj u DSM-V postaje  prva bihejvioralna bolest zavisnosti pod imenom zavisnost od kockanja.

Istorijat kockanja

Istorijat kockanja seže u pradavna vremena. Kockanje među ljudima je prisutno oduvek, a arheološki nalazi ukazuju da je većina starih kultura upražnjavalo kockanje u nekom od primitivnijih oblika. Pećinski crteži sa prikazom kockanja potvrđuju da je i ”pećinski čovek” bio ”kockar”, i nude još jedan dokaz o kockanju, kao “ljudskom pratiocu”, od pamtiveka. Počeci kockanja u praistorijsko doba uglavnom su vezani za verske obrede u primitivnim društvima. Ti rituali imali su svrhu proricanja budućnosti ili objašnjavanja onoga što je bilo ”neshvatljivo”. ”Kockanje” kao ritual, u početku je predstavljao relativno jednostavan proces i sastojao se od bacanja malog predmeta kao što su mala kost, kamen, orasi… S vremenom taj proces je postajao složeniji. Sledeći korak u evoluciji ovih rituala uključivao je prinošenje žrtve, kako bi umilostivili bogove da im pomognu u ratu, pošalju kišu u sušnom periodu,  itd.

    ”Kockanje” se tokom vremena otrglo iz okrilja verskih obreda u posebnu aktivnost, koja je pomagala u procesu donošenja odluka, a krucijalni korak u evoluciji ka ”igri na sreću”, desio se kada su ljudi odlučili da se kockaju sa svojim ulozima samo za zabavu, uz materijalnu korist.

    Male kosti, kao što su članci, postali su  direktni prethodnici savremenih kockica. Kost ima nepravilan, nesimetričan oblik i poseduje četiri velike strane i manje-više zaobljena dva kraja. Nakon što se baci, kost će se zaustaviti na jednoj od svoje četiri velike strane koje pokazuju ishod bacanja.
    Pronađeni su opisi kockanja u spisima iz stare Kine koji datiraju iz oko 2300. godine pre naše ere. U Egiptu je pronađen par kockica od slonovače, nastale oko 1500. godine pre naše ere. 

    Drevne egipatske grobove krase skulpturalni reljefi koji prikazuju scene relativno zastupljenog kockanja. Sačuvani  hijeroglifski zapisi iz perioda starih dinastija pokazuju da su postojali zakoni protiv kockanja i  to oko   3000-4000  godina pne. To znači da je do tog vremena kockanje već postalo značajan deo egipatskog života. Keopsova piramida u Gizi kod Kaira krije mitsko objašnjenje današnje godine od 365 dana. Naime, Tot – bog mudrosti, kockavši se sa mesecom osvojio je pet novih dana, koje je dodao egipatskom kalendaru od 360 dana.

    Stanovnici drevne Indije, Grčke i Rima takođe su praktikovali neki oblik kockanja.  Mitovi antičke grčke opisuju kako su Zevs, Had i Po¬se¬¬j¬don podelili univerzum na nebo, pakao i more tako što su bacali kockice.

    Arhitektonski reljefi koji datiraju iz 4. veka pre Hrista prikazuju scene kockanja čiji su akteri muškarci i žene (prikazani kako bacaju kockice). Najpoznatije delo koje se odnosi na kockanje prikazuje grčke junake Ajaksa i Ahila koji  igraju kockice tokom Trojanskog rata. Inače, Grci su smatrali da je  mitološki heroj Palamedes stvorio igre na sreću kako bi zabavio grčke trupe tokom Trojanskog rata.
    I drevni narodi Južne Amerike, Asteci i Maje, ali i Polinežani, Eskimi i afrički podsaharski narodi, igrali su od davnina igre slične kockanju raznim predmetima, od koštica voća do delova kostiju.
             
    Kockanje sa kockicama bilo je veoma popularano u Persiji, koja je pokrivala teritoriju današnjeg Irana. Grčki istoričar i biograf Plutarh ispričao je priču o igri sa kockicama između kralja Artakserksa i njegove majke Parisatis. Neposredno pred igru kralj je naredio jednom od svojih sluga da odrubi glavu njegovom mlađem bratu Sajrusu koji je pokušao pučem da zgrabi vlast, ali je bio poražen. Parisatis je želela da osveti Sajrusa. Ponudila je Artakserksu da igraju igru kockicama. Izgubila je namerno da primami kralja da podigne ulog. Ulog je uključivao slugu koji je posekao Sajrusa. Majka je nadigrala svog sina, kralja, i tako se osvetila tom slugi koji je posekao njenog drugog sina.
    Legenda kaže da je Julije Cezar odlučio da pređe Rubikon tek pošto je “bacio kocku”. U rimskom carstvu kockali su skoro svi, od plemića do građana, pa čak su i robovi voleli da kockaju.

    Rimiski car Avgust imao je čak i zakone protiv kockanja. Kockanje je zvanično bilo dozvoljeno nedelju dana dok je trajao festival  u čast boga Saturna. Ako bi rimljani bili uhvaćeni da kockaju van dana festivala bili su strogo kažnjavani. U stvari, veruje se da je i sam Imperator Avgust bio zavisnik od kockanja.
    Kasniji rimski carevi su dozvoljavali kockanje. Čak je Kaligula o važnim stvarima razgovarao za kockarskim stolom. Arheolozi su otkrili veliki broj kockica i stolova za kockanje u ruševinama Pompeje (antički grad koji se nalazio na jugu apeninskog poluostrva, a koji je potpuno uništila erupcija vulkana Vezuv – navodno „božija kazna“ zbog razvrata i nemorala koji je vladao u tom gradu).
    Kockanje je ponekad imalo veliku ulogu i u kreiranju budućnosti nekog naroda. Poznata je priča kada su se, oko 1.000. godine nove ere, kralj Olaf Norveški i kralj Olaf Švedski sastali da odluče ko od njih polaže pravo nad relativno izolovanim okrugom Hising. Budući da se spor nije mogao rešiti diplomatskim putem, kraljevi su se složili da se baca par kockica. Norveška je dobila teritoriju, i dva kralja, navodno, su se razišla u dobrim odnosima.

    Inače, u srednjevekovnoj Evropi igre sa kockicama bile su veoma popularne, a evidentno i problem u pojedinim državama. Tako je 1190. kralj Ričard Lavlje Srce, koji je vodio Treći krstaški rat, izdao naređenja kojima se ograničavaju igre kockanja među vojnicima.
    Do 15. veka popularnost kockica je smanjena. Igranje karata zamenilo je  kockice kao najpopularniji način za kockanje. Igranje karata je preneto u Evropu iz Azije i arapskog sveta sredinom 14. veka, a 100 godina kasnije karte su se „odomaćile“  širom Evrope. Smatra se da su  simbolične „svete strelice” koje su se  koristile za proricanje sudbine oko 6. veka naše ere u Koreji bile preteča savremenih karata.  Kasnije su ove kartice modifikovane od strane Kineza, i u nama poznatoj formi zatim proširile celim svetom.
    U Kini, kockanje je pomno pratilo razvoj kineskog društva. Kockanje  postaje sastavni  deo kineskog društvenog života oko 1000. godina pne.
    U istorijskim spisima pominje se da je kockanje bilo toliko popularno u srednjem veku da su neke zemlje zabranjivale svojim vojnicima da učestvuju u igrama, jer ih je kockanje sprečavalo da valjano obavljaju svoje dužnosti. Kralj Engleske Henri VIII (1491 – 1547), zabranio je kockanje  kada je utvrdio da su njegovi vojnici posvetili više vremena kockanju nego svojim vojnim obavezama. Kockanje se raširilo Engleskom za vreme vladavine Čarsla II, koji je bio poznat kao „veseli vladar“ zbog svoje sklonosti ka uzbuđenjima i uživanju, a bio je poznat i kao pasionirani kockar.
    Opklade su “izmišljene” u Francuskoj 1860. godine odakle su se raširile u Veliku Britaniju i ostale evropske zemlje, Australiju i SAD. Najpoznatije su opklade u vezi konjskih trka, potom u automobilističkim i moto trkama, trkama pasa, a od borbi najpopularnije su borbe bikova, pasa, ali i ljudi.
                             Jedna verzija istorije ruleta, što na francuskom jeziku znači “mali točak”, govori da ga je konstruisao matematičar Blez Paskal 1655., a druga da su ga izmislili Kinezi, a da je u Evropu  stigao  preko dominikanskih  kaluđera. 
Ono što je sigurno to je da su savremenu varijantu ruleta napravili Frans i Luj Blan. Legenda kaže da su dva brata prodala svoju dušu đavolu u zamenu za tajnu igre,  zbog čega zbir svih brojeva na ruletu iznosti 666.
              Evropljani su kocku sa sobom preneli i u „Novi svet” gde je doživela pravi bum. U istoriji kockanja u Sjedinjenim Američkim Državama spominju se tri talasa. Prvi talas je počeo tokom kolonijalnog perioda i trajao sve do sredine XIX veka. Drugi talas je započeo na kraju građanskog rata i trajao je sve do početka 20. veka. Poslednji talas je počeo tokom „velike depresije”, i još uvek traje.
   

    Igranje pokera za novac je, od „rođenja” igre oko 1800. godine, tretiran kako u američkoj kulturi tako i zakonom kao oblik kockanja.
Prve kolonije u Severnoj Americi imale su različit pristup kockanju. Kolonije sa dugom engleskom tradicijom i verovanjem, koje su imali puritanske vrednosti i kulturu, potpuno su zabranile kockanje i posedovanje kockica ili tabli za kockanje. U drugim engleskim kolonijama kockanje je bilo dozvoljeno.
    Sa zlatnom groznicom u Kaliforniji počeo je i kockarski bum. Vrhunac kockanja u Kaliforniji je od 1849. do 1855 .
    Od „velike depresije“ kreće se progresivno u legalizaciju kockanja, a ovaj proces je aktuelan i danas.

Istorijat slot mašina

    Prvi mehanički automat izumeo je automehaničar, emigrant iz Bavarske po imenu Čarls Fej, 1895. godine u San Francisku.  Automat je nazvan „Liberti Bell“, imao je tri prednja kotura na kojima su bili naslikani dijamanti, srca, lopate i zvona „Liberti Bell“. Princip   je aktuelan i danas – igrač je dobio glavnu nagradu ako ima tri zvona. 
       Ove  mašine su postigle ogroman uspeh, i on je imao problema sa pravljenjem dovoljnog broja  u svojoj maloj radnji. Dvanaest godina kasnije, u Čikagu, proizvođač arkadnih mašina počeo je sa proizvodnjom  uređaja vrlo sličnog „Liberti Bell“-u. Međutim, bilo je mnogo problema sa takvim mašinama jer ih je bilo lako prevariti.

Godine 1909. u San Fran¬cisku zabranjena je upotreba slot mašina. Godinu dana kasnije primer San Franciska sledi Nevada, a 1911. godine u celoj Kaliforniji zabranjene su slot mašine. U tom periodu, veliki broj političara je pravio sebi mar¬keting  fotografišući se kako uniš¬¬¬¬tavaju slot  mašine.
    Međutim, Nevada ponovo legalizuje kockanje 1930. godine, tako što dozvoljava klađenje na trke konja, a 1931. godine potpuno legalizuje kockanje i bukvalno preko noći u pustinji niču kazina, pa i „celi gradovi”. 1935. godine lansirana je  mašina za automatsko bacanje kockica.
    Atlantik Siti sledi Nevadu  1978. godine, a od tada je većina država u SAD  lega¬li¬zo¬valo razne oblike kockanja.

Doba elektronike

    Sredinom 1960-ih, napravljeni su elektronski slot aparati. Elektronski slot aparati  su bili  „sigurniji“ od mehaničkih slot aparata.
    Prvi video slot aparat predstavljen je u Las Vegasu 1975. godine.
    U početku video slot aparati nisu dobro prihvaćeni od strane igrača. Ove video mašine dobijaju svoje mesto u industriji igara na sreću 80-ih godina, posle prih¬va¬tanja sve  popularnijih video igara.    1984. kreće talas i video pokera.
   

    Danas se tvrdi da je industrija igara na sreću jedna od najbrže rastućih u svetu, a procenjuje se da vrti više stotina milijardi evra godišnje.
    Podaci Uprave za igre na sreću iz 2009. godine, svedoče da je ovo veoma popularan i isplativ posao u Srbiji. Naime, 2012. godine je registrovano oko  20.000. mašina, 1.450 kladionica, i skoro 2.000 slot klubova.
    Konačno, danas je velika Online ponuda kockarima: poker, rulet, blekdžek, bakara, bingo, klađenje itd., i sve to iz udobnosti našeg doma.

    Pojedina tržišta naročito beleže veliki rast, poput centralne i istočne Evrope.

ISTORIJAT ONLINE KOCKANJA PREKO INTERNETA

    Online kockanje ili kockanje preko Interneta  zabeležilo je fenomenalan rast popularnosti, a profit u poslednjih nekoliko godina pokazuje znake izuzetnog rasta. Prepreke za „kockanje na mreži” su prevaziđene 1994. godine, kada je  vlada Antigva i Barbuda, malih ostrva u Karibima, donela zakon koji će omogućiti kompanijama da dobiju dozvolu  za rad Online kazina. Uz ovaj zakon odmah niču sajtovi Online kazina širom Interneta.
    Trenutno se procenjuje da postoji više desetina hiljada sajtova za kockanje na mreži koji obuhvataju kazina, sportske kladionice, poker sobe, loto, konjske trke, bingo…
    Međutim, u mnogim državama sveta, internet kockanje još uvek nije zakonski regulisano tj. legalizovano…

Iz knjige:

Mladenović I, Lažetić G. ZAVISNOST OD KOCKANJA. Čigoja štampa, 2014.
Mladenović I, Lažetić G. ZAVISNOST OD KOCKANJA. Čigoja štampa, 2014.