RAD NA SAMODISCIPLINI I STRUKTURACIJI VREMENA


Ljudi su skloni da potiskuju negativne aspekte svoje ličnosti, a da precenjuju svoje pozitivne osobine, stvarajući sami o sebi nerealnu i idealizovanu sliku. Često zbog toga dolaze u konflikt sa okolinom, nakon čega mogu ili da budu agresivni prema okolini, ili da se povuku u sebe. Teško je menjati već usvojene stavove i obrasce ponašanja, pa čak, i kada postanemo svesni njih, trudimo se da ih opravdamo. Prvi korak u rešavanju problema je „što bolje upoznati sebe” kroz analizu svojih postupaka, a potom menjati one nepoželjne osobine kroz tačno isplanirane aktivnosti. 

                Relativno jednostavan za realizaciju gore postavljenih ciljeva su planiranje svakodnevnih aktivnosti, i analiza prethodnog dana. Ovo je najlakše realizovanti u pisanoj formi putem dnevnika. Planovi treba da budu realni, konkretni i prihvatljivi. Nije suština planiranja da neko živi shematizovano, već da putem jasne strukturacije vremena maksimalno iskoristimo dan za kreativnu realizaciju naših potencijala. Svaki dan treba analizirati u kratkoj pisanoj formi. Naša je preporuka da se analiza prethodnog dana radi sa bliskom osobom iz okruženja, kako bi mogli da čujete i neutralne stavove.  
                Pisanje o problemima ima pozitivan terapijski efekat. To je jeftin, a odličan način za lično usavršavanje. Kroz pisanje o svojoj napetosti, tenziji, ljutnji i osećanjima uskraćenosti, može se doživeti zdravo oslobađanje. O odnosima se može „razgovarati“ bez pretnji, područja međusobnih neslaganja se kroz pisanje lakše mogu uočiti. Ponašanje se može „planirati“ i vežbati, problem se mirno može posmatrati iz nekoliko uglova, a strepnja se može ukloniti.
                Preko dnevnika se dolazi u harmoniju sa preživljenim životnim  iskustvima, razvija se osetljivost za unutrašnje procese i stiče iskustvo koje daje osećaj celovitosti. Uz pomoć dnevnika dolazi se do skrivene linije koja povezuje sve elemente, uspostavlja se novi odnos sa vlastitom prošlošću, otkriva se životni kontinuitet.
                Intenzivno vođenje dnevnika služi kao kamen temeljac ličnog programa za razvoj samostalnosti. Kroz razrešavanje dilema i postojećih problema postiže se proširenje iskustva u mnogim pravcima. To pomaže da se doživi i iskustvo koje je od ključne važnosti, a to je osećanje napredovanja u procesu ličnog razvoja. Dnevnik dovodi do prepoznavanja unutrašnjeg smera i značenja sop­stvenog života.
                Dnevnik se vodi u posebnoj svesci. Piše se svakodnevno. Ono što je napisano povremeno se pročita i o tome razgovara. 
                Dnevnik se sastoji iz odeljaka. Ti odeljci mogu biti:
·        analiza prethodnog dana
·         opisi unutrašnjeg iskustva (osećanja)
·         doživljaji iz svakodnevnog života
·         opisi toka lečenja
·         razmatranje budućnosti
                Radi kompletnog sagledavanja sopstvenog odnosa sa drugima, dnevnik  treba da sadrži i sledeće:
·         opis komunikacija: koliko razgovora, s kim, o čemu, na koji način, ko započinje razgovor, koji su problemi u komuniciranju, koje se teme obilaze, tj. o kojim stvarima se ne govori, način razrešavanja problema u ko­munikacijama, način završavanja razgovora i način usaglašavanja različitih mišljenja
·         osećanja, raspoloženja, emocionalna bliskost – treba kratko opisati lična i zajednička raspoloženja, osećanja, način ispoljavanja pozitivnih i negativnih osećanja, stepene ostvarene bliskosti i probleme u postizanju bliskosti i razumevanja, svesnost o tome kako se drugi oseća, prepoz­na­va­nje  nastalog konflikta
·         slobodno vreme – količina slobodnog vremena, kako se koristi, lična interesovanja i razlike u korišćenju slobodnog vremena sa ukućanima, način usklađivanja razlika u interesovanjima i korišćenju slobodnog vremena
·         promena u odnosu na prethodni dan – ili prethodnu nedelju, koji su problemi rešeni a koji nisu i zašto, tj. razlog neuspeha, isto i kao razlog uspeha
Posebna poglavlja u dnevniku predstavljaju:
Problematična komunikacija – uspostavlja se u imaginacijidijalog sa osobama koje imaju veliki emocionalni značaj, sa kojima nije raščišćen odnos, a postoji potreba da se on dalje razvija. Treba se skoncentrisati na samu osobu i odnos sa njom, kako je vidimo. Pokušava se osetiti značaj i kvalitet tog odnosa. Suština tog odnosa se izražava kratkim, direktnim i jasnim iskazom, koji treba prvenstveno da izrazi emocije. Piše se (kao da se obraća sasvim spontano toj osobi) ono što nam padne na um, zatim se pokušava pretpostaviti i čuti šta nam ta osoba govori. Ovaj dijaloški zapis treba da sadrži i emocije koje se u toku „dijaloga“ javljaju. Zapisuju se susreti sa tim osobama, slutnje i sumnje u vezi nje, odluke koje sa njom imaju veze, intenzitet i vrsta vezanosti za nju, događaji vezani za nju, razgovor sa njom i misli o njoj.
Važni događaji –  misli se na događaje koji su ostavili poseban pečat na životni tok i koji imaju snažan uticaj na osobu. Takvi događaji se ispituju sa tačke gledišta ličnog života kao celine. Razmotriti šta leži iza tih događaja i kako je svaki od njih važan za životni razvoj i koje skriveno značenje ima. U tom smislu značajne su i „raskrsnice“ u životu (uz događaje koji su imali takve odlike), sećanja kako smo donosili odluke, da krenemo jednim putem, a napustimo drugi, putevi kojima smo išli ili kojima nismo išli.
Tekst iz knjiga Izgubljeni u virtuelnom svetu i Zavisnost od kockanja