Ruža na jastuku
I tek ponekad
stavim ružu na jastuk
da miriše…
Odvrne mi slavinu sećanja
ne propuštajući ni najmanji detalj
koji je ostao upamćen o tebi
da uludo isteče.
I tek tada dozvoljavam srcu
da tiho uzdiše
za vremenom prošlim,
rugajući se samom sebi
zbog neuspeha.
Vatra ponovo se pali.
Nemilosrdno,iznutra me peče,
stavim ružu na jastuk
da miriše…
Odvrne mi slavinu sećanja
ne propuštajući ni najmanji detalj
koji je ostao upamćen o tebi
da uludo isteče.
I tek tada dozvoljavam srcu
da tiho uzdiše
za vremenom prošlim,
rugajući se samom sebi
zbog neuspeha.
Vatra ponovo se pali.
Nemilosrdno,iznutra me peče,
a onda krenu kiše suza
da je gase…
Kako je teško provesti veče
u samoći
obavijen strahom,
ne zbog prošlosti,
već od budućih dana što dolaze…
I tek ponekad
stavim ružu na jastuk,
umesto tebe
ruža da mi miriše…
Podseti me
da sam i ja
nekada
znao šta je ljubav…
(1998.)
