ALKOHOL I DROGE: PREVENCIJA JE NAJBOLJA STRATEGIJA


 

Zašto je adolescencija kritičan  period?

Rani početak uzimanja PAS povećava rizik od brzog i ozbiljnog razvijanja bolesti zavisnosti. Supstance menjaju biohemijske procese u mozgu, i utiču na rad svihvažnih organa u telu  – i osim zavisnosti mogu se razviti i druge ozbiljne posledice.
Povećan rizik od uzimanja PAS je naročito izražen tokom vremena životne tranzicije kao što je promena škole, preselenje, razvod roditelja… 

U ranoj adolescenciji kada deca prelaze iz osnovne škole u srednju oni se susreću sa novim socijalnim izazovima i situacijama. Često tokom perioda osnovne škole deca su prvenstveno izložena cigaretama i alkoholu. U srednjoj školi izloženija su i drugim supstancama (novo društvo koje koristi PAS, stariji  đaci, veća ponuda PAS…).
U isto vreme, mnoga ponašanja su deo njihovog odrastanja, kao npr. odluka da rade nešto novo i rizično što povećava tendenciju da tinejdžeri eksperimentišu sa PAS. U to vreme, adolescenti koji koriste PAS veličaće pozitivne efekte PAS. Drugi će ih savetovati da uzimanjem PAS mogu poboljšati njihove performanse (steroidi za atletsku građu ili da će ih npr. alkohol ili ekstazi osloboditi anksioznosti u nekim
socijalnim situacijama).
Pošto se u dečijem mozgu još uvek razvijaju funkcije koje kontrolišu rasuđivanje i donošenje odluka, rizik je veći za odluku o prihvatanju uzimanja PAS.

OSNOVNI PRINCIPI PROGRAMA ZA PREVENCIJU

1. Programi prevenciju podstiču zaštitne faktore, a redukuju faktore rizika za razvoj bolesti zavisnosti.
Razik za razvijanje zloupotrebe i zavisnosti uključuje odnos između broja i vrste faktora rizika i zaštitnih faktora.
Značajnost uticaja ovih faktora menja se sa godinama. Na primer, faktori rizika u okviru porodice imaju veći uticaj na mlađe dete, dok je u adolescentnom periodu značajniji uticaj vršnjaka koji zloupotrebljavaju PAS..
2. Program prevencije treba da se bavi svim oblicima zloupotrebe „droga“, pojedinačno ili u kombinaciji, uključujući i maloletničko korišćenje  legalnih supstanci  (nikotin, alkohol); korišćenje ilegalnih supstanci (marihuna, heroin…) i neprikladno korišćenje legalno dobijenih susptanci (npr. inhalati), i zloupotrebu lekova koji se dobijaju  na recept.
3. Identifikovati na nivou lokalne zajednice vrstu zloupotrebe supstanci i definisati ciljeve promene faktora rizika, kao i jačanju zaštitnih faktora.
4. Program prevencije prilagoditi specifičnoj populaciji.
5. Neophodno je pojačati porodične veze i odnose. Raditi na komunkacijama roditelj-
roditelj, roditelji-deca, kao i aktivno uključivanje roditelja u aktivnosti dece.
6. U školama program prevencije treba da bude dizajniran da se već interveniše na predškolskom uzrastu u cilju definisanja potencijalnih faktora rizika kao što su  agresivno ponašanje, slabe socijalne veštine i teškoće u učenju.

ZAŠTO JE IZUZETNO OPASNO KAD DECA I ADOLESCENTI KORISTE PAS

MOZAK  NASTAVLJA  DA  SE  RAZVIJA  I  KROZ ADOLESCENCIJU

Prefrontalna kora velikog mozga je oblast  (deo moždane kore)  koja se razvija i kroz adolescenciju. Ta oblast omogućava nam da sagledamo situaciju, donesemo odluke, držimo emocije pod kontrolom. Pošto se  ovaj deo mozga razvija i u adolescenciji, postoji veliki rizik od donošenja loših odluka (kao što je proba i zloupotreba psihoaktivnih supstanci).  Uzimanje psihoaktivnih supstanci u ovom periodu usporava razvoj ove oblasti i može da dovede do dugotrajnih ozbiljnih posledica!!!

ŠTA JE ADOLESCENCIJA?

Adolescencija je prelazni period između detinjstva i odraslog doba, period u kojem dolazi do intenzivnog rasta i sazrevanja, telesnog i psihičkog. 
Period adolescencije počinje sa pubertetom u 10. ili 11. godini i traje do 24–25. godine i predstavlja složene procese između bioloških, psiholoških i socioloških faktora.