Vodič za alkoholizam kod žena

TEME:

Epidemiologija alkoholizma kod žena
Dijagnoza alkoholizma kod žena
Faza identifikacije problema
Skrining alkoholizma i kratke intervencije
Prvi intervju i alkoholna anamneza

EPIDEMIOLOGIJA

Zloupotreba alkohola i alkoholizam je jedan od najčešćih psihijatrijskih problema koji utiču na žene.
Mnoga epidemiološka istraživanja o alkoholom uzrokovanim problemima, govore u načelu da žene piju manje nego muškarci. Ali prateći istraživanja o alkoholizmu koja su obavljena pre pedesetak godina i koja su govorila da je odnos muških alkoholičara prema ženama alkoholičarkama bio 1:10, pre dvadesetak godina taj je odnos bio 1:7, da bi poslednjih desetak godina epidemiološka istraživanja pokazala da žene sve više piju i da je odnos muškaraca alkoholičara prema ženama alkoholičarkama 1:4 i 1:3 (1), pa čak u nekim regionima taj odnos je i  1:2 (2) sa tendencom izjednačavanja.
Razvoj alkoholizma  mnogo je brži kod žena nego kod muškaraca. (3)
Alkoholičarke razvijaju mnogo brže oštećenja unutrašnjih organa (Alkoholičarke razvijaju cirozu jetre, oštećenje srčanog mišića (npr. kardiomiopatija) i nerve (npr. neuropatija) posle samo nekoliko godina alkoholizma u toksikomanskoj fazi za razliku od alkoholičara (4), čak i sa mnogo manjom količinom alkohola koju popiju u odnosu na muškarce, jer telo kod žena sadrži mnogo manje vode nego telo kod muškaraca, što ima za posledicu da se velika koncentracija alkohola u krvi postiže za mnogo kraće vremena, neko kod muškaraca. (3)
Žene alkoholičarke u toksikomanskojm fazi, imaju  jednake ili nadmašuju muškarce u broju posledica koje su rezultat alkoholizma (5)
Alkoholičarsko ponašanje  razlikuje se kod žena u odnosu na  starost, poziciju u društvu, kao i bračni status.
Incidenca alkoholizma je veća kod žena srednjih godina (35-49), dok izveštaji govore da je procenat problema zbog pijenja alkohola veći kod mlađih žena (18-34) nego kod starijih. . (6,7)
Gubitak neke uloge kod žena (npr. Gubitak uloge supruge, majke ili zaposlenog) mogu da povećaju rizik od alkoholizma kod žena koje piju alkohol. (8)
Istraživanja u SAD ukazuju da je veći broj alkoholičaraki među ženama koje se nisu udavale, koje su razvedene ili razdvojene, u odnosu na udate žene ili udovice.

Alkohol i trudnoća

Pijenje alkohola u trudnoći je vodeći uzrok defekata kod novorođenčadi, mentalne retardacije i neurorazvojnog poremećaja, u svetu prevalenca fetalnog alkoholnog  spektra (FAS) poremećaj procenjuje se da jedan na 100 novorođene dece.
Australijska nacionalna anketa je pokazala da 47%  trudnica  i/ili dojilja  su pili alkohol za vreme trudnoće (9)
Švedska studija  pokazuje da je  tokom prvih 6 nedelja trudnoće 15 % trudnica pilo alkohol.
(10)
Zato što nema univerzalno bezbednog nivoa pijenja alkohola tokom trudnoće preporučuje  se apstinencija od alkohola  i pre začeća, tokom trudnoće, i u periodu.
Međutim, određeni broj  žena pije alkohol tokom trudnoće. Pijenje alkohola od strane žena u trudnoći značajno se povećao poslednjih godina, kao i procenat dece rođenim sa fetalnim alkoholnim sindromom.

Istraživanje sa više od od 5.000. trudnica koje piju alkohol umereno (definisano kao najmanje 3,5 pića nedeljno) pokazao je da žene koje su pile više od 3 pića nedeljno značajno povećan rizik od spontanog abortusa tokom prvog trimestra  (11).

Pijenje alkohola u trudnoći smatra se za rizičnim po plod – RIZIČNA TRUDNOĆA.

Faktori rizika za nastanak povećanog pijenja, odnosno alkoholizma kod žena
1.    pozitivna porodična anamneza
2.    problemi u detinjstvu
3.    rani početak pušenja cigareta duvana, alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci
4.    neprimereno reagovanje  na životne probleme
5.    depresija
6.    razvod – odvojeni život od partnera, prekomerno pijenje partnera
7.    rad u pretežn muškoj sredini
8.    seksualne disfunkcije.

DIJAGNOZA ALKOHOLIZMA KOD ŽENA

Dijagnostika alkoholizma je  kompleksan  proces  koji  obuhvata sledeće:

•    Korišćenje dijagnostičkih  kriterijuma  važećih  klasifikacionih  sistema (Dijagnostički kriterijum Svetske  zdravstvene  organizacije  (ICD-10)  predstavlja  referentni dijagnostički okviri., 
•    Pažljivo  uzete  podatke  od pacijenta  i  njegove  okoline (anamneza/heteroanamneza),
•    Laboratorijske  analize,
•    Detaljna  psihijatrijska,  psihološka, neurolofiziološka  i  somatska  eksploracija,  kao  i  primena  drugih metoda.
•    Postoje i brojni instrumenti, skale i upitnici koji na osnovu različitih biopsihosocijalnih pokazatelja pokušavaju da  izmere  stepen  zloupotrebe  i  zavisnosti od alkohola.

Dijagnostički kriterijumi za zavisnost od supstanci

M K B – 10  Međunarodna klasifikacija bolesti SZO – 10. revizija
Konačnu dijagnozu zavisnosti trebalo bi postaviti samo ako su tri ili više od sledećih
fenomena doživljeni ili manifestovani u nekom periodu tokom prethodne godine:

(1) Jaka žudnja ili osećaj prinude za uzimanjem alkohola;
(2) Otežana kontrola nad ponašanjem oko pijenja alkohola u smislu početka,
završetka ili nivoa upotrebe;
(3) Fiziološki apstinencijalni sindrom kada je upotreba alkohola prestala ili je
smanjena, što je dokazano apstinencijalnim sindromom karakterističnim za
alkohol; ili upotrebom alkohola sa namerom da se  ublaže/olakšaju ili izbegnu apstinencijalni simptomi;
(4) Dokaz o toleranciji, tako što su neophodne povećane količine alkohola da bi se postigli efekti koji su ranije proizvedeni u nižim dozama
(5) Progresivno zanemarivanje alternativnih zadovoljstava ili interesovanja zbog pijenja alkohola, povećanog obima vremena neophodnog za nabavku ili
uzimanje alkohola  ili za oporavak od njenih efekata;
(6) Nastavljanje sa pijenjem alkohola i pored jasnih dokaza o nespornim štetnim posledicama kao što su oštećena jetra zbog prekomernog pijenja, stanja
depresivnog raspoloženja koja slede periode intenzivnog pijenja alkohola ili
oštećenja kognitivnog funkcionisanja vezano za pijenje alkohola. Treba  utvrditi da li je korisnik bio  ili se može očekivati da će biti svestan prirode i obima štetnog  dejstva.
(7) Sužavanje ličnog repertoara obrazaca za pijenje alkohola takođe
je opisano kao karakteristična odlika (na primer tendencija da se alkoholna pića
piju na isti način tokom nedelje i vikendima, bez obzira na socijalna ograničenja koja određuju odgovarajuće ponašanje u vezi sa pijenjem).

Laboratorijski testovi

Testovi za zloupotrebu alkohola uključuju:

    * Toksikologija ili nivo alkohola u krvi (ovo može pokazati da li je neko nedavno pio alkohola, ali to ne mora da potvrdi alkoholizam – Testovi za nivo alkohola u krvi nisu korisne za dijagnozu alkoholizma jer oni odražavaju samo potrošnju u jednom trenutku u vremenu, a ne dugoročno korišćenje.)
    * Kompletna krvna slika
    * Folat testovi
    * Testova funkcije jetre
    * Magnezijuma u serumu (Magnezijum, može biti nizak kod alkoholizma zbog nedovoljnog unosa hrane).
    * Ukupno belančevina
    * Mokraćna kiselina
* (GGT). Ovaj enzim jetre je veoma osetljiv na alkohol i može biti povišen, nakon umerenog unosa alkohola i hroničnog alkoholizma.
    * (AST)  (ALT). To su enzimi jetre i markeri za oštećenja jetre.
    * (MCV). veličine eritrocita, povećava se u alkoholizmu

Lekarski pregled. Lekarski pregled i druge testove treba izvršiti da se otkrije sve u vezi zdravstvenih problema.

Definicija obrazaca pijenja i alkoholizma

Definicija standardnog pića:
Standardno piće sadrži oko 10 grama etanola (a po nekim standardima i 14 grama).
Pivo – 285 (350) ml
Vino – 100 (140) ml
Žestoko piće – 30 (40) ml
Popijeno jedno standardno piće iznosi oko 0.35 ‰ alkohola u krvi!


RIZIČNO PIJENJE ALKOHOLA
Populaciona grupa
U sedmici
U danu
Žene
Starije od 65
          > 7 SP                 > 2 SP
         > 7 SP                 > 1 SP
Mlađe od 18 god
I jedno SP je rizično
(društveno neprihvatljivo pijenje)

FAZA IDENTIFIKACIJE PROBLEMA

Definicije tretiraju alkoholizam pre svega kao poremećaj ponašanja izazvan  zavisnošću od alkohola.
Kako dugotrajno pijenje alkohola dovodi do oštećenja organizma, zdravlje osobe je direktno pogođeno pijenjem. Stradaju jetra, želudac, pankreas, srce, krvni sudovi i centralni nervni sistem. Osoba koja pije alkohol prvo se sreće sa reakcijama u porodici. Generalno, alkoholizam jednog člana porodice dovodi do velikih promena u njenom funkcionisanju: komunikacija je sve lošija, dominiraju laži i opravdanja, smanjuje se bliskost između partnera, remete se porodične uloge (partner koji ne pije preuzima na sebe i ulogu svog partnera; često jedno dete, najčešće najstarije, preuzima na sebe brigu o mlađoj deci), porodica se povlači iz društvenih dešavanja, prikrivajući alkoholizam ili usled osećanja umanjene vrednosti, srama i slično.

Lečenje zavisnika nije moguće ukoliko oni sami ne pokažu motivaciju  za zalečenjem! Treba imati u vidu da alkohol kod osobe kod koje postoji alkoholizam, remeti biohemijske procese u mozgu, a samim tim i osnovne psihičke funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, pažnja, inteligencija, VOLJA, i nagoni. Zbog tih poremećaja alkoholičar nema čvrstu  motivaciju da se zaleči.

Početna motivacija za ulazak u lečenje sastoji se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca:
Porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
Nemoguće je ne činiti ništa, a očekivati da će se dogoditi nešto.
Zavisnik neće potražiti pomoć sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil.
Događaji iz oblasti porodičnih poseldica (bračne disfunkcije, zahtev za razvod, zlostavljanje i nasilje bračnog partnera i zanemarivanje i zlostavljanje dece)

•    Radna organizacija uslovljava zavisnika za lečenjem ili otkazom zbog radne neefikasnosti i prekršaji radne discipline.

•    Izrečena mera obaveznog lečenja od strane suda (više puta ponovljana vožnja pod uticajem alkohola tuče i drugi ispadi na javnom mestu višestruko ponovljano bračno i porodično nasilje  ozbiljne pretnje ili nasrtaji na integritet drugih osoba ili demoliranje stvari ili objekata)

Zdravstveni razlozi – strah od ozbiljnih zdravstvenih tegoba koje mu direktno ugrožavaju život (npr. oštećenje jetre, epi napadi, halucinacije (strah od ludila)

Motivacija  sa kojom zavisnici pristupaju lečenju je praćena stalnim otporima u lečenju, zbog čega je potrebna AKTIVNA podrška porodice, da se zajedno sa njima, razvije suštinska motivacija za lečenje, a za to je potrebno da prođe vreme za koje se biohemijske promene u mozgu vraćaju na zdrav nivo funkcionisanja.

Suštinska motivacija se javlja tek kada alkoohličar savlada svoje otpore i realno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izražene kroz posledice.

Podaci iz našeg istraživanja ukazuju da porodica u Srbiji nije snažan  motivacioni faktor za dolazak na lečenje. Uprkos naporima društva da senzibiliše porodicu na lečenje odluka o dolasku se  često prepušta samom alkoholičaru. Moguće, da je jedan od razloga slabe motivisanosti porodice za lečenje  predrasude i  snažna stigmatizacija koja se odnosi na lečenje u psihijatrijskim klinikama (12).

SKRINING ALKOHOLIZMA

Skrining se koristi za ranu identifikaciju rizičnog i štetnog pijenja, kao i zavisnosti od alkohola.
Postoje brojni instrumenti, skale i upitnici koji na osnovu različitih biopsihosocijalnih pokazatelja pokušavaju da  izmere  stepen  zloupotrebe  i  zavisnosti od alkohola.

Kliničke indikacije za upotrebu skrininga

Neophodno je skrining uključiti kao:

Deo rutinskog ispitivanja:
1.    Pre nego što lekar propiše lek koji stupa u interakciju sa alkoholom
2.    U urgentnom centru
3.    Kod pacijenata koji su  u drugom stanju ili pokušavaju  da zatrudne
4.    Kod mladih koji su izloženi rizičnim faktorima
5.    Kod pacijenata koji imaju oboljernja a koja mogu biti  izazvani alkoholom, kao što su srčanih aritmija, dispepsija, obolenja jetre depresije ili anksioznosti, nesanica, traume
6.    Kod  hroničnih bolesti koje ne reaguju dobro na lečenje, kao što se
očekivalo, kao što su hronični bolovi, dijabetes, gastrointestinalni poremećaji,
depresija, bolest srca, hipertenzija

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se u skriningu koristi Audit.
 Test za identifikaciju alkoholom uzrokovanih poremećaja (AUDIT)
Pročitajte pitanja kako su napisana. Pažljivo zabeležite odgovore. Počnite tekst sa „Postavio/la bih Vam nekoliko pitanja o vašoj upotrebi alkohola u toku proteklih godinu dana“. Objasnite šta znači alkoholno piće (pivo, vino, rakija…). Zaokružite broj ispred odgovora koji odabere pacijetnkinja, i to je broj bodova za to pitanje. Na kraju saberite ukupan broj bodova.




PITANJA
0
1
2
3
4
1. Koliko često pijete alkoholna pića?
Nikada
Mesečno ili manje
2-4 puta mesečno
2-3 puta nedeljno
4 ili više puta nedeljno
2. Koliko alkoholnih pića popijete, u tipičnom danu kada pijete?
1 ili 2
3 ili 4
5 ili 6
7 ili 9
10 ili više
3. Koiko često popijete 6 ili više pića?
Nikada
Manje od mesečno
Mesečno
Nedeljno 
Svakodnevno ili skoro svakodnevno
4. Koliko često ste u toku prethodnih godinu dana shvatili da ne možete da prestanete da pijete kada jednom počente?
Nikada
Manje od mesečno
Mesečno
Nedeljno 
Svakodnevno ili skoro svakodnevno
5. Koliko često u toku prethodnih godinu dana zbog pijenja niste uspeli da uradite ono što se od Vas očekivalo?
Nikada
Manje od mesečno
Mesečno
Nedeljno 
Svakodnevno ili skoro svakodnevno
6. Koliko često u toku prethodnih godinu dana  Vam je bilo potrebno piće ujutro da bi Vas pokrenulo polse tepkog pijenja?
Nikada
Manje od mesečno
Mesečno
Nedeljno 
Svakodnevno ili skoro svakodnevno
7. Koliko ste često u toku prethodnih godinu dana imali osećaj krivice i kajanja posle pijenja?
Nikada
Manje od mesečno
Mesečno
Nedeljno 
Svakodnevno ili skoro svakodnevno
8. Koliko često u toku prethodnih godinu dana zbog teškog pijenja niste uspeli da se setite nekih detalja od prethodne noći?
Nikada
Manje od mesečno
Mesečno
Nedeljno 
Svakodnevno ili skoro svakodnevno
9. Da li ste Vi ili neko drugi, pretrpeli fizičku povredu zbog Vašeg pijenja alkohola?
Ne
Da, ali ne prošle godine
Da, ali ne prošle godine
10. Da li je neko od rođaka ili prijatelja ili lekar ili drugi zdravstveni radnik bio zabrinut zbog Vašeg pijenja ili Vam predlagao da smanjite pijenje?
Ne
Da, ali ne prošle godine
Da, ali ne prošle godine
UKUPNO

AUDIT I KRATKE INTERVENCIJE

Zona I: rezultati negativni.
Pružiti informacije o rezultatima testa procene
Podučiti ispitanike o niskorizičnim granicama i o rizicima prelaska granica
Čestitati pacijentima što se pridržavaju uputstva.
Zona II: od 8-15:
Dati jednostavan savet da se izbegava opijanje
Dati informacija o efektima visokorizičnog pijenja
Završiti sa ohrabrenjem.
Zona lll: od 16-19:
Primeniti kratko savetovanje, a  namenjeno je osobama sa rizičnim pijenjem  koje treba da apstiniraju u potpunosti ili na određeno vreme;
Redovni monitoring i kontinuirano savetovanje su neophodni.
Zona lV: preko 20:
Uputiti ispitanike na dalju dijagnozu i specijalizovana terapija za alkoholizam.
SKRINING ALKOHOLIZMA KOD TRUDNICA
Skrining trudnica na alkohol postaje od sve većeg značaja, jer nova istraživanja pokazuju da čak i nizak nivo izloženosti alkohola u trudnoži može da negativno utiču na razvoj ploda.
Kao odgovor, istraživači su razvili nekoliko jednostavnih skrining instrumenta za alkoholizam  za upotrebu sa trudnicama. Ovi instrumenti, koji  mogu biti jednostavni, laki za korišćenje i efikasni za procenu. Zbog potencijalnih negativnih posledica izloženosti alkoholu u toku trudnoće, kratak pregled upitnika, a radi efikasnih preventivnih mera..
T-ACE je  prvi potvrđen  senzitivni upitnik za skrining alkoholizma za koji je dovoljno 1 minut a razvijen za upotrebu u Akušersko-ginekološkoj praksu (13)
T-ACE
 T Tolerancija : Koliko pića je potrebno da se osećate „dobro raspoloženo“ ?

A
Da li vam smetaju ljudi koji kritikuju vaše pijenje alkohola?
C Da li ste ikada osetili da treba da smanjite pijenje alkohola?

E Da li ste ikada ujutro prvo pomislili na alkohol kako bi ste  stabilizovali  nerve ili otarasili mamurluka?

Rezultati se računaju na sledeći način: odgovor više od dva pića na pitanje T se smatra pozitivnom odgovoru i dodeljuje se  2 boda, i potvrdan odgovor na pitanje, C ili E rezultate 1 bod, respektivno. Ukupan rezultat od 2 ili više bodova na T-ACE-ukazuje na pozitivan ishod i tada je u pitanju rizična trudnoća. (13)

PRVI INTERVJU

Već sa prvim dolaskom kod lekara i obavljanja prvog intervjua, započinje se dugotrajan i složen proces lečenja alkoholizma. Naravno, tom prvom dolasku verovatno je prethodilo ulaganje velike energije od strane okoline (porodice, prijatelja, prtnera, stručnjaka) kako bi motivisali alkoholičara da napravi taj prvi korak.
Tokom prvog razgovora to treba imati u vidu. Početna motivacija mora da opstane, kako bi kasnije eventualno prerasla u suštinsku motivaciju za lečenjem, koja je neophodna u uspešnom lečenju alkoholizma.
Uopšteno gledano u odnosu na način dolaska, pacijetne možemo podeliti u tri grupe.
Prva grupa, pacijetni koji su se sami obratili za pomoć, i oni su svesni da imaju određene probleme.  Druga grupa, pacijetni koji su došli po nagovoru svojih bližnjih i njih karakteriše izrazita abivalencija u pogledu potreba za prihvatanjem pomoći od strane stručnjaka. Svesvi su postojanja problema, ali nisu svesni njegovog intenziteta i neophodnosti lečenja. I treća grupa, pacijetni koji su došli pod određenom prinudom (sudska odluka, centar za socijalni rad, uslovljenost od strane bračnog partnera, roditelja, ili radne organizacije). Kod takvih pacijenata otpor (otpor prema promeni i prihvatanju lečenja) je najizraženija, pa se čak ispoljava i otvorenom agresivnošću.
Osnov razgovora je zasnivanje i negovanje valjanog saradničkog odnosa i poverenja. Nemojte u intervjuu biti ni sudija ni dželat. Olakšajte pacijentu razgovor. Ako vidite da je nervozan ili zauzima „odbrambeni stav“, nemojte odmah početi sa pitanjima veznaim za alkoholizam. , pitajte ga o spavanju, nekim telesnim problemima. Od veštine lekara zavisi da li će taj razgovor biti i poslednji ili će se alkoholičar ukjučiti u njemu neophodan terapijski proces.
Budite jasni što se tiče poverenja, jer je alkoholičar na početku lečenja često nepoverljiv i sumnjičav. Osim sumnjičavosti, zavisnik je u znatnoj meri neiskren, sklon da dezinformiše, obmane ili pruži delimičnu istinu (autoanamnestičlki podaci su manje pouzdani zbog odbrambenih taktika koje koristi) (14).
Osnovni princip u prvom intervjuu kod alkoholizma je:
„Od osobe koja je pod dejstvom alkohola NE TREBA UZIMATI PODATKE“.
Sačekati da dođe trezan.
Prvi intervju treba bazirati na pravilu TRI Š: Tri pitanja: Šta je problem? Što sad? Šta je rešenje?
Kako bi podaci bili kompletni neophodno je uzeti i heteropodatke. U toku razgovora sa porodicom insistirati na sledeća pitanja. Na koji način je porodica pokušala da reši aktuelni problem. Ciljevi i očekivanja porodice u vezi sa terapijom. Kakva je motivacija i koji su otpori.
Poželjno je da se to uradi prilikom prvog intervjua. Često je i porodica alkoholičara zbog procesa prilagođavanja, u toku razgovora u fazi negiranja. Otpori su prisutni ne samo kod alkoholičara već i kod nekih članova porodice. Motivacione snage su vezane za zdravi, funkcionalni deo u porodici i terapeut treba da ih identifikuje, i da se oslanja na njih kao i da radi na njihovom jačanju. Važni elementi anamneze:
Prvi kotakt, kvantitet/frekvenca pijenja (obrazac pijenja) tolerancija, dosadašnje asptinencije, razlozi, apstinencijalne tegobe, kao i posledice.
Često se prvo koristi neka forma standardizovanog intervjua, pa se onda prelazi na dublju analizu detalja nestrukturisanim, slobodno vođenim intervjuom.
ALKOHOLNA ANAMNEZA
Alkoholna anamneza je polazna osnova za uspostavljanje dijagnoze bolesti. Obuhvata više indikatora:
Prvi kotakt, kvantitet/frekvenca pijenja (obrazac pijenja), tolerancija, dosadašnje apstinencije, razlozi, apstinencijalne tegobe, kao i posledice (porodične, profesionalne, socijalne, medicinske). Neophodno je detaljno sagledati razvoj alkoholizma, trajanje, periode pogoršanja i »poboljšanja«, prinudnih apstinencija i pokušaja lečenja. (15)
Razvoj alkoholizma
Prvi kontakt sa alkoholo u životu. Uzrast kada prvi put pije redovno.  Kada prvi put pije više od svojih vršnjaka? Kad (ako ikad) oseća da problermatično pije alkohol i da zbog toga ima probleme? Obrazac za pijenje tokom života od prvog kontakta do prezentacije opisuju periode apstinencije, razlog za apstiniranje.
Trenutni obrazac pijenja alkohola
Koje vrste pića najčešće pije? Koji je ukupan broj i obim pića popijenih u toku dana? Apstinencija? Koliko je trajala i kad.
Znaci zavisnosti
Da li mora svakodnenvo da pije alkohol kako bi mogla da funkcioniše (spreči asptienncijalni sindrom). Da li joj je teško da se zadrži na jednom piću, ili pije do opijanja ili neke svoje doze. Da li su prisutne alkoholne amnezije („prekid filma“)? Da li je tolerancija promenja“
Fizičko / duševno zdravlje
Oni su rekli ma koJe fizičke zdravstvene probleme zbog piJenja? Oni su prethodno rečeno da se zaustavi za piće od strane lekara? Sve prethodne ili tekuće psihiJatriJskih diJagnoza.

Posledice vezane za pijenje alkohola

interpersonalne (bračne i porodične) posledice
– posledice na poslu
– socijalne posledice
– pravne posledice
– ponašanje tokom pijenja
 -promena ličnosti tokom pijenja
Prethodni pokušaji lečenja
Opišite prirodu i vrstu prethodnog tretmana. Opišite kasniji povratak u recidiv. Opišite periode apstinencije. Kako su održavani i šta ih je prekinulo?
Porodična istorija
Alkoholizam kod roditelja i šire porodice. Kvalitet odnosa u prošlosti i sadašnjosti.
REFERENCE
  1. WILLIAMS, G.D.; Grant, B.F.; Harford, T.C.; Noble, B.A. Population projections using DSM-III criteria: Alcohol abuse and dependence, 1990-2000. Alcohol Health & Research World 13(4):366-370, 1989.
  2. Sadock B. J.,  Sadock V. A. Kaplan & Sadock’s Synopsis of Psychiatry: Behavioral Sciences/Clinical Psychiatry, Alcohol-Related Disorders 10th Edition,  Lippincott Williams & Wilkins, 2007. 391
  3. NIAAA. Alcohol alert No. 62, Alcohol  An Important Women’s Health Issue, July, 2004.
  4. NIAAA. Alcohol alert No. 63, Alcohol’s Damaging Effects on the Brain, October, 2004..)
  5. WILSNACK, R.W.; Wilsnack, S.C.; and Klassen, A.D., Jr. Women’s drinking and drinking problems: Patterns from a 1981 national survey. American Journal of Public Health 74(11):1231-1238, 1984.
  6. HILTON, M.E. Drinking patterns and drinking problems in 1984: Results from a general population survey. Alcoholism: Clinical and Experimental Research 11(2):167-175, 1987.
  7. Williams, G.D.; Stinson, F.S.; Parker, D.A.; Harford; T.C.; and Noble, J. Demographic trends, alcohol abuse and alcoholism, 1985-1995. Alcohol Health & Research World 11(3):80-83, 91, 1987
  8. Wilsnack, R.W., & Cheloha, R. Women’s roles and problem drinking across the lifespan. Social Problems 34(3):231-248, 1987.
  9. Australian Institute of Health and Welfare. Statistics on drug use in Australia. Canberra: Australian Institute of Health and Welfare; 2004.
  10. Magnusson A, Goransson M, Heilig M. Unexpectedly high prevalence of alcohol use among pregnant Swedish women: failed detection by antenatal care and simple tools that improve detection. J Stud Alcohol 2005;66:157-64.
  11. Windham, G. C. ; Von Behren, J. ; Fenster, L. ; Schaefer, C. ; Swan, S. H. Moderate maternal alcohol consumption and the risk of spontaneous abortion. Epidemiology 8: 509 514, 1997.
  12. Filipović S., Lažetić G. : Alkoholizam i porodica – uloga porodice u motivaciji alkoholičara za lečenje, Naučni skup u organizaciji Filosofskog fakulteta u Beogradu, Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi, 09.10. 2009.
  13. Sokol, R. J. ; Martier, S. S. ; Ager, J. W. The T-ACE questions: Practical prenatal detection of risk-drinking. American Journal of Obstetrics and Gynecology 160: 863 871, 1989.
  14. Lažetić G. Prvi intervju kod bolesti zavisnosti. U: Prvi intervju u kliničkoj praksi, (ur. M. Munjiza), Elit Medica, Beograd, 2007.
  15. Semple D., Smyth R., Burns J., Darjee R., McIntosh A. Oxford handbook of psychiatry, Oxford university press, New York, 2007. 510-511.