Kritrijumi za dijagnostiku zloupotrebe/zavisnosti od benzodiazepina i klinička slika

kriterijum za odredjivanje zloupotrbe i zavisnosti od benzodiazepina

Transkript:


PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS)

Pojam psihoaktivne supstance upotrebljava se u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10), Svetske zdravstvene organizacije.
Psihoaktivne supstance (PAS) su hemijske supstance koje kada se unesu u organizam (a mogu se uneti na različite načine) menjaju psihičke i telesne funkcije kod čoveka i mogu da izazovu  psihičku i/ili telesnu (fizičku) zavisnost.

U psihoaktivne supstance spadaju: alkohol, marihuanu, heroin, amfetamin,  kokain, ekstazi, opijum,  metadon, organski rastvarači, lepila,, nikotin,  LSD,  PCP, anaboličke steroide…
                       i benzodiazepini….

PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE (PAS)

LEGALNE – kontrolisane i posebno oporezovane – (npr. alkohol, duvan)
LEGALNE – izdaju se samo na lekarski recept i strogo pod kontrolom lekara – (npr. sedativi)
ILEGALNE – zakonom zabranjeno spravljanje, distribucija, prodaja i omogućavanje korišćenja (kanabis, opioidi, kokain, amfetamin, ekstazi….)

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE ZLOUPOTREBE / ZAVISNOSTI

Međunarodna klasifikacija bolesti MKB 10
Klasifikacija mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja  F1x
F13   Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe sedativa ili hipnotika
F13.0   Akutna intoksikacija
F13.1  Štetna upotreba
F13.2  Sindrom zavisnosti
F13.3  Apstinencijalni sindrom
Zloupotreba supstanci koje nisu psihoaktivne supstance kao što su laksativi, aspirin itd… treba da bude šifrirana upotrebom F55 (zloupotreba supstanci koje ne izazivaju zavisnost).

F13.0 Akutna intoksikacija

Prolazno stanje koje nastaje neposredno posle unošenja psihoaktivne supstance i vremenski je ograničenog trajanja.
Pospanost
Konfuzija
Vrtoglavica
Zamagljen vid
Nerazgovetan govor
Nedostatak koordinacije
Vlažna koža
Raširene zenice…
Ovu dijagnozu ne treba koristiti kao glavnu samo u slučajevima gde se intoksikacija javlja bez istovremenog prisustva trajnih problema vezanih za supstancu (F13.1, F13.2).

F13.1 Štetna upotreba

Obrazac upotrebe koji izaziva oštećenje zdravlja (psihičko i/ili telesno).
Druge posledice

F13.2 Sindrom zavisnosti

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci je kompleksna bolest. Definiše se kao hronična, recidivantna bolest koja se karakteriše kompulzivnim traženjem i uzimanjem supstanci, što dovodi do mnogobrojnih posledica – psihičkih i telesnih, kao i do izmenjenog obrasca ponašanja (teški poremećaj ponašanja koji se viđa kod zavisnika (zavisnička ličnost)).

KRITERIJUMI ZA ODREĐIVANJE ZAVISNOSTI

(Svetska zdravstvena organizacija – SZO)
(neophodno prisustvo najmanje 3 od navedenih kriterijuma i da su prisutni najmanje mesec dana, ili, ako je manje od mesec dana, da su se pojavili u više navrata u toku prethodnih godinu dana):
Jaka žudnja ili osećaj prinude da se uzme PAS
Otežana kontrola nad ponašanjem u vezi sa uzimanjem PAS
Apstinencijalni sindrom
Grupa psihičkih i fizičkih tegoba koje se javljaju po smanjenju ili prestanku korišćenja  PAS od kojih je osoba zavisna.
Povećana tolerancija
Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju i oporavljanju od PAS
Progresivno zanemarivanje drugih  zadovoljstava ili interesovanja
Nastavljanje uzimanja PAS i pored jasnih činjenica o neposrednim štetnim dejstvima

Povećana tolerancija

Potreba za znatnim povećanjem količine PAS da bi se postigao (prethodni)  željeni efekat.
Tolerancija se razvija brzo za hipnotički efekat benzodiazepina, ali je potrebno nekoliko meseci da se razvije za  anksiolitičko dejstvo. Antikonvulzivni i miorelaksansni efekti traju nekoliko nedelja pre nego što se razvije tolerancija.
Tolerancija nastaje zbog desenzitizacije GABA receptora i povećane senzibilizacije ekscitatornih neurotransmitera (npr. glutamat). Takođe dolazi do smanjenja broja GABA receptora.

ZNACI I SIMPTOMI

Postoji širok spektar mogućih simptoma, ali važno je shvatiti da osoba koja zloupotrebljava benzodiazepine ne mora imati sve nabrojane simptome.
Hronična zloupotreba benzodiazepina može dovesti do sledećih simptoma koji imitiraju mnoge indikacije za njihovo korišćenje na prvom mestu:

  • Anksioznost
  • Nesanica
  • Napadi panike
  • Fobija, naročito agorafobija i klaustrofobija
  • glavobolje
  • Košmari
  • Depresija
  • Impulsivnost
  • Agresija
  • Slaba koncentracija i pamćenje
  • Otežano rasuđivanje
  • Razdražljivost
  • Nedostatak interesa
  • Ponekad suicidalne misli
  • Opšti bolovi i bolovi u mišićima (napetost mišića) grčevi
    Slabost u rukama i nogama
    Simptomi nalik gripu
  • Znojenje
    Osećaj previše toplo / hladno
  • Drhtavica
  • Palpitacije
  • Konfuzija
  • Konvulzije
  • Psihotičnih simptoma, uključujući halucinacije
  • Delirijum


Osobe koje su uzimale regularno propisanu terapiju benzodiazepina a postale su zavisne od terapijskih doza  obično imaju neke od sledećih karakteristika.
Imaju „potrebu“ za benzodiazepinima  kako bi mogli da  sprovede uobičajene svakodnevne aktivnosti.
Benzodiazepine u terapijskim dozama uzimaju mesecima, ili godinama.
Nastavljaju sa uzimanjem benzodiazepina iako su indikacije za terapiju nestale.
Ne mogu da smanje doze ili ukinu lek zbog apstinencijalnog sindroma.
Ako su na kratkodelujućim benzodiazepina razvijaju se simptomi anksioznosti između doza, ili se javlja žudnja za sledeću dozu.

Redovno se obraćaju lekaru da dobiju ponovo i ponovo recepte.


Oni postaju uznemireni ukoliko ne dobiju naredni recept, nose svoje tablete svuda sa sobom i mogu uzimati veće doze pre očekivanog stresnog događaja…
Često ubeđuju  lekara da im poveća dozu leka.
Oni mogu da imaju izražene simptome anksioznosti, panike, agorafobije, nesanica, depresija uprkos redovnom uzimanju benzodiazepina.

ŠTA JE „ZAVISNIČKA LIČNOST“?

Usled korišćenja i efekata PAS, osobe doživaljavaju sekundarnu tranformaciju ličnosti (karakteristična zavisnička ličnost). U novoformiranoj zavisničkoj ličnosti postoje elementi neodgovornosti, egocentričnosti, bezosećajnosti, nepoštovanje socijalnih normi. Ponašanje zavisnika zasniva se na  „principu zadovoljstva“, umesto „principa realnosti“.
Voljna aktivnost je ozbiljno narušena. Zavisnik nema realne ciljeve, a još manje snage da realizuje svoje irealne ciljeve.

Najčešće karakteristike zavisničkog ponašanja su:

Socijalna i emocionalna nezrelost
Ne preuzima adekvatnu ulogu u porodici i široj socijalnoj zajednici. Nesposobnost preuzimanja odgovornosti kroz nerealan, nezreo pristup procesu življenja.
Nedostatak samodiscipline
Nedoslednost i odsustvo čvrstog stava – nepoštovanje datih obećanja i planova.
Sebičnost i egocentričnost
Prednost se uvek daje PAS u odnosu na životne potrebe svoje porodice, prijatelja… Zavisnik nije sposoban da razume i prihvati normalne potrebe drugih i probleme svoje okoline.
Negativan i kolebljiv stav prema autoritetima
Buntovno ponašanje ili menjanje stavova od prilike do prilike
Površan odnos sa ljudima
Nesposobnost negovanja pravog prijateljstva.“
Ograničena interesovanja
 Zanemaruju se ranija interesovanja zbog totalne preokupiranosti PAS
Nesposobnost adekvatnog izražavanja emocija
Pozitivni ili negativni ekstremi u pokazivanju emocija.
Slabo podnošenje osujećenja i neuspeha
 „Kratak fitilj“ – brzo se iznevira i reaguje burno
Lažljivost
Zavisnik u početku laže kao bi prikrio uzimanje PAS i posledice zbog uzimanja, a u kasnijim fazama bolesti laže u svim situacijama.
U pokušaju da sebi i drugima ne priznaju realitet zavisnosti od PAS (a da bi mogli nesmetano da nastave sa uzimanjem PAS), zavisnici često koriste različite odbrambene mehanizme (sisteme odbrane koji im omogućavaju dalje produbljivanje bolesti). 

Odbrambene taktike su na svesnom nivou, kao manipulacije u cilju održavanja uzimanja PAS i u toku lečenja mehanizmi odbrane se moraju razrešiti i razbiti kako bi došlo do terapijske promene
Minimiziranje
Stalno umanjivanje svega što je problematično u vezi uzimanja PAS
Negacija
Poricanje svih problema zbog uzimanja PAS
Racionalizacija
Beskrajno opravdavanje uzimanja PAS
Projekcija
Drugačije tumačenje realnih događaja sa ciljem da se drugima pripišu sopstvene greške zbog uzimanja i posledica PAS
Potiskivanje
Zaboravljanje neprijatnih događaja zbog uzimanja PAS
Socijalna komparacija
Upoređivanje sa drugim koji piju alkohol ili uzimaju PAS i koji imaju mnogo više izraženije posledice kako bi se umanjio značaj sopstvenog pijenja ili uzimanja droge


RAZVOJ ZAVISNOSTI

Postoji više modela koji opisuju napredovanje zavisnosti.
Jedan od modela koji je najčešće u upotrebi:
RANA FAZA
Eksperimentisanje
Pogrešna upotreba
FAZA ZLOUPOTREBE  (postoji psihička zavisnost i porast tolerancije)
FAZA ZAVISNOSTI (postoji i psihička i fizička zavisnost)

1. RANA FAZA (EKSPERIMENTISANJE, POGREŠNA UPOTREBA) 

Mogu se  koristiti različite PAS, zavisno od  dostupnosti, mode, uticaja vršnjačke grupe, itd. Izbor može odražavati radoznalost (veličaju se efekti PAS). Osoba otkriva da pomoću njih može da menja svoje raspoloženje. Svako misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod kontrolom“. Ponekad su „ulazne droge“ tablete benzodiazepina.
POGREŠNA UPOTREBA se uglavnom odnosi na uzimanje sedativa bez kontrole lekara.
Ovakav vid uzimanja može da se razvije u pravcu zloupotrebe ili da se u potpunosti zaustavi, i osoba se vrati zdravom stilu života.

2. FAZA ZLOUPOTREBE 

 ovoj fazi obično je redovno uzimanje, ali još uvek pod kontrolom. Fazu karakteriše žudnja za supstancom (psihička zavisnost), odnosno njenim efektima.
Posledice počinju da se razvijaju.

3. FAZA ZAVISNOSTI 

Supstanca se uzima sve češće, nekada i nekoliko puta u toku dana. Ne postoji kontrola nad uzimanjem. Karakteriše je preokupiranost psihoaktivnim supstancama  i njenim efektima.
Kada ne može da dođe do PAS, ispoljava se apstinencijalna kriza i neraspoloženje. Osoba se oseća “bolesno”, apatična je, umorna i zna da je jedini način da olakša patnje ponovno uzimanje PAS. Razvijena je uz psihičku zavisnost i telesna zavisnost. Izražena je “zavisnička ličnost”.

KRUG ZAVISNOSTI

Osoba ima određene probleme, oseća se nesrećno, beznadežno, ne može da se uklopi u socijalno funkcionisanje…. To može da bude bilo ko u bilo kojem dobu… Čuo je od nekoga da su benzodiazepini odlični za njega…
Ta osoba počinje da uzima benzodiazepine na svoju ruku. Oni omogućavaju da ti problemi bar nakratko  “nestanu”, oseća se opuštenije, bezbrižnije… Oseća se bolje. Zato što sada “vidi” bolje u životu, benzodiazepini  postaju značajne za tu osobu.
Osoba sve češće uzima benzodiazepine. U ovom trenutku razmišlja o benzodiazepinima, kako da nabavi. Gubi mogućnost kontrole za njihovo korišćenje i razvija posledice upotrebe PAS.
Zavisnik sada razvija zavisničko ponašanje i druge posledice naročito psihičke. Počinje da pati zbog osećanja neiskrenosti i osećanja srama. Krize postaju češće. Ako bi i pokušao da prestane sa uzimanjem javlja se apstinencijalni sindrom. Drastično pada na socijalnom funkcionisanju, pogoršavaju se odnosi između njega i zdravog društva, u porodici kao i na poslu.
Benzodiazepini su sada najvažniji deo života. Udaljava se od svega zdravog. Gubi volju i motivaciju za zdrave životne stvari, snove i ambicije, emotivno postaje zaravnjen. Pošto je promenjen metabolizam tela, sada mu je potrebno sve više i više benzodiazepina  kako bi mogao da funkcioniše. Prešao je nevidljivu liniju i postao je zavisnik. Što bolest više napreduje, sekundarne transformacije ličnosti su drastičnije. Menja se fizički i mentalno.