MOTIVACIJA


Poslednjih godina obraća se pažnja na bolju motivaciju zavisnika, da shvate posledice, započnu lečenje i opstanu u apstineciji.
  1. Zadatak porodice je da pronađe početnu motivaciju.
  2. Zadatak lekara je da unapredi motivaciju.

OPŠTI POJMOVI O MOTIVACIJI

Motivacija je proces pokretanja aktivnosti čoveka, usmeravanje njegove aktivnosti na određene objekte i regulisanja te aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva.
Motivi – pokretačke snage koje izazivaju aktivnost, koje je usmeravaju i upravljaju njome.
Od motiva zavisi celokupna aktivnost pojedinca, a pre svega sadržaj njegovog ponašanja. 
  1. UROĐENI MOTIVI
  2. STEČENI MOTIVI.
Motivi koji počivaju na telesnim potrebama su urođeni motivi.
Motivi koji počivaju na određenim potrebama u vezi sa ostalim članovima društva nazivaju se socijalni motivi. Većina socijalnih motiva je stečena.
BIOLOŠKI MOTIVI
          motivi gladi i žeđi
          materinski motivi
          seksualni motivi.
Kada zadovoljenje motiva bude otežano ili sprečeno nastala neravnoteža u organizmu izaziva napetost koja goni na aktivnost. Nezadovoljenje motiva izaziva frustraciju. Glavne negativne posledice frustracije su:
Anksioznost i agresivnost.
          anksioznost – osećanje neodređenog straha
          agresivnost – sastoji se u tendenciji da se napadne  uzrok frustracije, da se izrazi nezadovoljstvo i neprijateljstvo.
          anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i međusobno se pojačavaju. 

SOCIJALNI MOTIVI

Baziraju se na psihološkim potrebama, na potrebama koje se mogu zadovoljiti samo uz direktno ili indirektno učešće drugih ljudi.
  1. Lični
  2. Potreba za društvom
  3. Potreba za priznanjem u društvu.
Sa zrelošću preovlađuju socijalni nad biološkim motivima.
Mnoge potrebe formiraju se na osnovu ličnog iskustva pojedinca i ne zahtevaju direktno učešće drugih ljudi. To su  LIČNI motivi. Ličnih motiva ima veoma veliki broj (mogu postati samostalne snage ponašanja, teži njihovom zadovoljavanju radi njih samih, a ne radi zadovoljenja nekih urođenih motiva imaju veoma veliki intenzitet, toliko jake da se radi njihovog zadovoljenja odriče i zadovoljenje i vitalnih bioloških motiva).

MOTIVACIJA I ZAVISNOST

I.  Zavisnici teže da zadovolje neku potrebu čim se ona javi bez obzira što njeno zadovoljenje može imati naknadno negativne posledice.
Ponašanje prema principu zadovljstva – teže da potrebu koja se javlja zadovolje odmah i neposredno ne vodeći računa o eventualnim neprijatnostima koji mogu biti posledica zadovoljenja potrebe.
Kako  ličnost sazreva tako ona postaje sve sposobnija da za kasniji period odlaže zadovoljenje svojih potreba, da u većem stepenu uzima u obzir ne samo aktuelno nego i buduća zadovoljstva i neprijatnosti.
Odrasla, zrela ličnost može da se odrekne ciljeva koji su trenutno veoma privlačni, da bi postigla ciljeve koji momentalno ne pružaju veliko zadovoljstvo, ali koji će u budućnosti pružiti intenzivnije i trajnije zadovoljstvo nego što bi pružio neki cilj koji bi se mogao ostvariti odmah.
II. Druga karakteristika je povećanje frustracione tolerancije.
U veoma maloj meri, ili uopšte nisu sposobni da se odreknu trenutnog zadovoljenja potreba koje su se javile.
Ako se pojave prepreke, reaguje vikom, ljutnjom. Nije u stanju da podnese frustraciju.
Sa sazrevanjem raste i frustraciona tolerancija. 
III. Treća karakteristika: kompleksnost motivacije
Ciljevi se ostvaruju ne samo radi zadovoljenja jednog jedinog motiva, nego radi zadovoljenja više motiva. 

Bolesti zavisnosti su bolesti koje se uspešno leče. Kao i kod drugih bolesti što se tretman započne ranije, lečenje je efikasnije.
Lečenje zavisnika nije moguće ukoliko oni sami ne pokažu motivaciju  za za lečenjem!
Treba imati u vidu da psihoaktivne supstance kod osobe kod koje postoji zavisnost, remete biohemijske procese u mozgu, a samim tim i osnovne psihičke funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, pažnja, inteligencija, VOLJA, i nagoni. Zbog tih poremećaja zavisnik nema čvrstu motivaciju da se izleči.
Početna motivacija za ulazak u lečenje sastoji se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca:
  1. Porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
Nemoguće je ne činiti ništa, a očekivati da će se dogoditi nešto.
Zavisnik neće potražiti pomoć sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil.

  1. Radna organizacija uslovljava zavisnika za lečenjem ili otkazom.
  2. Izrečena mera obaveznog lečenja od strane suda, uslov centra za socijalni rad…
  3. Zdravstveni razlozi – strah od ozbiljnih zdravstvenih tegoba koje mu direktno ugrožavaju život (npr. oštećenje jetre, epi napadi, halucinacije (strah od ludila).
U istraživanju rađenom na Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u kojem je ispitano 900 pacijenata i njihovih povoda dolaska na lečenje dobijeni su sledeći rezultati:

NAPOMENA
Podaci iz ovog  istraživanja ukazuju da porodica u Srbiji nije snažan  motivacioni faktor za dolazak na lečenje. Uprkos naporima društva da senzibiliše porodicu na lečenj,, odluka o dolasku se često prepušta samom zavisniku. Moguće, da je jedan od razloga slabe motivisanosti porodice za lečenje  predrasude i  snažna stigmatizacija koja se odnosi na lečenje u psihijatrijskim klinikama.
Motivacija  sa kojom zavisnici pristupaju lečenju praćena je stalnim otporima u lečenju, zbog čega je potrebna AKTIVNA podrška saradnika (porodice), da se zajedno sa njima, razvije suštinska motivacija za lečenje, a za to je potrebno da prođe vreme za koje se biohemijske promene u mozgu vraćaju na zdrav nivo funkcionisanja. 
NAPOMENA
Suštinska motivacija se javlja tek kada zavisnik savlada svoje otpore i realno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izražene kroz posledice.
Na motivaciji je neophodno stalno raditi!
Bez discipline i samodiscipline u lečenju nema ni drugih promena! 
SNAGA PROMENE JE U VAMA.
ODMAH I OVDE