MOTIVACIJA
Poslednjih godina obraća se pažnja na bolju motivaciju zavisnika, da shvate posledice, započnu lečenje i opstanu u apstineciji.
- Zadatak porodice je da pronađe početnu motivaciju.
- Zadatak lekara je da unapredi motivaciju.
OPŠTI POJMOVI O MOTIVACIJI
Motivacija je proces pokretanja aktivnosti čoveka, usmeravanje njegove aktivnosti na određene objekte i regulisanja te aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva.
Motivi – pokretačke snage koje izazivaju aktivnost, koje je usmeravaju i upravljaju njome.
Od motiva zavisi celokupna aktivnost pojedinca, a pre svega sadržaj njegovog ponašanja.
- UROĐENI MOTIVI
- STEČENI MOTIVI.
Motivi koji počivaju na telesnim potrebama su urođeni motivi.
Motivi koji počivaju na određenim potrebama u vezi sa ostalim članovima društva nazivaju se socijalni motivi. Većina socijalnih motiva je stečena.
BIOLOŠKI MOTIVI
– motivi gladi i žeđi
– materinski motivi
– seksualni motivi.
Kada zadovoljenje motiva bude otežano ili sprečeno nastala neravnoteža u organizmu izaziva napetost koja goni na aktivnost. Nezadovoljenje motiva izaziva frustraciju. Glavne negativne posledice frustracije su:
Anksioznost i agresivnost.
– anksioznost – osećanje neodređenog straha
– agresivnost – sastoji se u tendenciji da se napadne uzrok frustracije, da se izrazi nezadovoljstvo i neprijateljstvo.
– anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i međusobno se pojačavaju.
SOCIJALNI MOTIVI
Baziraju se na psihološkim potrebama, na potrebama koje se mogu zadovoljiti samo uz direktno ili indirektno učešće drugih ljudi.
- Lični
- Potreba za društvom
- Potreba za priznanjem u društvu.
Sa zrelošću preovlađuju socijalni nad biološkim motivima.
Mnoge potrebe formiraju se na osnovu ličnog iskustva pojedinca i ne zahtevaju direktno učešće drugih ljudi. To su LIČNI motivi. Ličnih motiva ima veoma veliki broj (mogu postati samostalne snage ponašanja, teži njihovom zadovoljavanju radi njih samih, a ne radi zadovoljenja nekih urođenih motiva imaju veoma veliki intenzitet, toliko jake da se radi njihovog zadovoljenja odriče i zadovoljenje i vitalnih bioloških motiva).
MOTIVACIJA I ZAVISNOST
I. Zavisnici teže da zadovolje neku potrebu čim se ona javi bez obzira što njeno zadovoljenje može imati naknadno negativne posledice.
Ponašanje prema principu zadovljstva – teže da potrebu koja se javlja zadovolje odmah i neposredno ne vodeći računa o eventualnim neprijatnostima koji mogu biti posledica zadovoljenja potrebe.
Kako ličnost sazreva tako ona postaje sve sposobnija da za kasniji period odlaže zadovoljenje svojih potreba, da u većem stepenu uzima u obzir ne samo aktuelno nego i buduća zadovoljstva i neprijatnosti.
Odrasla, zrela ličnost može da se odrekne ciljeva koji su trenutno veoma privlačni, da bi postigla ciljeve koji momentalno ne pružaju veliko zadovoljstvo, ali koji će u budućnosti pružiti intenzivnije i trajnije zadovoljstvo nego što bi pružio neki cilj koji bi se mogao ostvariti odmah.
II. Druga karakteristika je povećanje frustracione tolerancije.
U veoma maloj meri, ili uopšte nisu sposobni da se odreknu trenutnog zadovoljenja potreba koje su se javile.
Ako se pojave prepreke, reaguje vikom, ljutnjom. Nije u stanju da podnese frustraciju.
Sa sazrevanjem raste i frustraciona tolerancija.
III. Treća karakteristika: kompleksnost motivacije
Ciljevi se ostvaruju ne samo radi zadovoljenja jednog jedinog motiva, nego radi zadovoljenja više motiva.
Bolesti zavisnosti su bolesti koje se uspešno leče. Kao i kod drugih bolesti što se tretman započne ranije, lečenje je efikasnije.
Lečenje zavisnika nije moguće ukoliko oni sami ne pokažu motivaciju za za lečenjem!
Treba imati u vidu da psihoaktivne supstance kod osobe kod koje postoji zavisnost, remete biohemijske procese u mozgu, a samim tim i osnovne psihičke funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, pažnja, inteligencija, VOLJA, i nagoni. Zbog tih poremećaja zavisnik nema čvrstu motivaciju da se izleči.
Početna motivacija za ulazak u lečenje sastoji se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca:
- Porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
Nemoguće je ne činiti ništa, a očekivati da će se dogoditi nešto.
Zavisnik neće potražiti pomoć sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil.
- Radna organizacija uslovljava zavisnika za lečenjem ili otkazom.
- Izrečena mera obaveznog lečenja od strane suda, uslov centra za socijalni rad…
- Zdravstveni razlozi – strah od ozbiljnih zdravstvenih tegoba koje mu direktno ugrožavaju život (npr. oštećenje jetre, epi napadi, halucinacije (strah od ludila).
U istraživanju rađenom na Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u kojem je ispitano 900 pacijenata i njihovih povoda dolaska na lečenje dobijeni su sledeći rezultati:
NAPOMENA
Podaci iz ovog istraživanja ukazuju da porodica u Srbiji nije snažan motivacioni faktor za dolazak na lečenje. Uprkos naporima društva da senzibiliše porodicu na lečenj,, odluka o dolasku se često prepušta samom zavisniku. Moguće, da je jedan od razloga slabe motivisanosti porodice za lečenje predrasude i snažna stigmatizacija koja se odnosi na lečenje u psihijatrijskim klinikama. ■
Motivacija sa kojom zavisnici pristupaju lečenju praćena je stalnim otporima u lečenju, zbog čega je potrebna AKTIVNA podrška saradnika (porodice), da se zajedno sa njima, razvije suštinska motivacija za lečenje, a za to je potrebno da prođe vreme za koje se biohemijske promene u mozgu vraćaju na zdrav nivo funkcionisanja.
NAPOMENA
Suštinska motivacija se javlja tek kada zavisnik savlada svoje otpore i realno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izražene kroz posledice.
Na motivaciji je neophodno stalno raditi!
Bez discipline i samodiscipline u lečenju nema ni drugih promena! ■
SNAGA PROMENE JE U VAMA.
ODMAH I OVDE
