PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Psihoaktivne supstance (PAS) su hemijske supstance koje kada se unesu u organizam (a mogu se uneti na različite načine) menjaju telesne i psihičke funkcije kod čoveka i izazivaju psihičku i/ili telesnu (fizičku) zavisnost.
Pod psihoaktivnim supstancama podrazumevamo: alkohol, marihuanu, heroin, amfetamin, kokain, ekstazi, opijum, metadon, organske rastvarače, lepila, benzin, neke boje i lakove, nikotin, LSD, PCP, anaboličke steroide…
NAPOMENA
POJAM PSIHOAKATIVNE SUPSTANCE UPOTREBLJAVA SE U MEĐUNARODNOJ KLASIFIKACIJI BOLESTI (MKB-10), SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE ■
1. DEPRESORI CNS-a (snižavaju nivo funkcionisanja određenih delova ili mozga
u celini)
– opijum
– prirodni derivat opijuma: morfin, kodein
– polusintetski derivat opijuma: heroin
– sintetski derivat opijuma: metadon, heptanon
– sedativno-hipnotičke supstance (anksiolitici i sedativi)
– inhalati: organski rastvarači, lepila, benzin, neke boje i lakovi…
– alkohol
– GHB (gamahidroksibutirat)
Sve pobrojane PAS mogu kratkotrajno podići psihofizičko funkcionisanje na viši nivo, nakon čega sledi depresorno dejstvo koje traje više časova. Osoba se nalazi u stanju psihomotorne usporenosti, pospanosti, često konfuzije. Kod unošenja veće količine ove vrste PAS dolazi do intoksikacije (trovanja) što dovodi do
stanja stupora i kome uz depresiju disanja, hipotenziju i hipotermiju. Apstinencijalni sindrom (kriza) karakteriše se psiho-motornom agitacijom, stanjima delirijuma, psihotičnog reagovanja, uz hipertenziju, hipertermiju, pojavu epileptičnih napada.
2. STIMULANSI CNS-a (povremeno i kratkotrajno povećavaju i ubrzavaju
psihičko funkcionisanje uz posledično iscrpljivanje kapaciteta mentalnog
funkcionisanja)
– amfetamin
– kokain
– ekstazi
– nikotin
– kofein
– energetski napitci
Zajedničko dejstvo PAS iz ove grupe je sledeće: pojačavanje psihofizičkih aktivnosti,ubrzavanje metabolizma i vegetativnih funkcija.
Intoksikacija: psihomotorna uznemirenost koja može danima deprivirati san, nekritičnost uz doživljaj nadljudskih moći, sumanute ideje do psihotičnog rastura, razdražljivost do nivoa homicidnog ponašanja, gubitak apetita, široke zenice, krvavljenje iz nosa, tahikardija, aritmija, skok krvnog pritiska.
Apstinencijalna kriza: pad psihofizičkog funkcionisanja, razdražljivost, iritabilnost, depresivnost,
gubitak interesovanja i volje, sumanute ideje proganjanja.
3. HALUCINOGENI (menjaju strukturu mentalnog funkcionisanja)
– LSD
– PCP (“anđeoski prah”)
– antiholinergička sredstva (akineton, artane)
Dovode do gubitka testa realnosti, fenomena derealizacije i depersonalizacije, a u zavisnosti od tipa halucinacija zapaža se psihomotornu agitacija (psihotično reagovanje) ili psiho-motornu sedacija.
Intoksikacija daje kliničku sliku akutne psihoze, psihomotorni nemir, a zbog sumanutih ideja
osoba preduzima radnje koje ugrožavaju njen i život drugih.
Apstinencijalni sindrom (kriza) manifestuje se padom psihofizičkog funkcionisanja, kognitivne regresije, uz pojavu sumanutih ideja, ideja bezvrednosti i besmisla, i čestih pokušaja suicida.
Zapaža se i povremena preplavljenost strahom do nivoa panike.
Flash-back: ponovno proživljavanje sadržaja koji su memorisani pri zloupotrebi, javlja se i
godinu dana nakon uspostavljanja apstinencije! Ovo stanje se dešava iznenada, bez najave, pri
do tada očuvanom stanju svesti, praćeno potpunim gubitkom testa realnosti.
4. KANABIS
Zavisno od jačine marihuane, doze, osobina i stanja ličnosti, marihuana može delovati
stimulativno ili depresorno, ali na sve deluje halucinogeno. Indukuje stanje slično pijanstvu u
delu motorne inkoordinacije i perceptivnih ispada.
Kod intoksikacije: euforija i dezinhibicija, anksioznost ili agitacija, sumnjičavost i paranoidna
ideacija, vremenska usporenost, psihotično reagovanje, ili stanje somnolencije i stupora.
Apstinencijalni sindrom (kriza): amotivacioni sindrom, poremećaj bioritma, netipične glavobolje, polimorfne telesne tegobe, depresija, razdražljivost i impulsivno reagovanje, derealizacija i depersonalizacija, pojava flash back-a.