Stres i terapija upravljanja stresom

Biti pod hroničnim stresom –  čini gotovo nemogućim, nositi se sa svakodnevnim obavezama, fokusirati se ili razmišljati jasno na aktuelne izazove.

Terapija može biti važna komponenta u rešavanju problema povezanih sa stresom.

Stres je inače sastavni deo naših života.  Javlja se u raznim oblicima: emocionalnom, mentalnom i / ili fizičkom.

Povremeni stresori su bezopasni za naše zdravlje. U stvari, stresori se mogu koristiti da nas potaknu da radimo na važnim ciljevima ili nas motivišu da se izvučemo iz neke loše situacije.

Umereni nivoi stresa omogućavaju telu i umu da brže reaguju. Međutim, kada stresor postane hroničan, može prouzrokovati značajno mentalno naprezanje i dugoročne zdravstvene probleme.

 “Stres” se definiše kao stanje mentalnog, emocionalnog naprezanja i / ili napetosti koje je rezultat nepovoljnih ili veoma zahtevnih okolnosti.

Svi se bave stresnim situacijama u nekom trenutku svog života, kako na nas utiču ti stresori, sve zavisi od toga kako naučimo da se nosimo sa njima i da upravljamo svojim putem kroz teška vremena. Uzroci stresa Budući da je svaka osoba različita, svako opaža i manifestuje stres na različite načine

 Hronični stres i njegovi simptomi nastaju kada stres ostane, a telo nema priliku da se popravi.  Neki uobičajeni stresni stres koji mogu imati veliki uticaj na vaše zdravlje su:     

Smrt voljene osobe     

Razvod    

Gubitak posla     

Povećanje finansijskih obaveza     

Udaje    

 Preseljenje u novi dom    

 Hronična bolest ili povreda     

Emocionalni problemi (depresija, anksioznost, bes, tuga, krivica, nisko samopoštovanje)     

Briga o starijem ili bolesnom članu porodice     

Traumatični događaji, poput prirodne katastrofe, krađe, silovanja ili nasilja nad vama ili voljenom osobom

Ponekad stres dolazi iznutra (previše brinući o budućnosti). Neki načini razmišljanja koji mogu dovesti do stresa su:     

Strah i neizvesnost o budućnosti    

 Stavovi i percepcije o vašem životu     

Nerealna očekivanja od vas samih     

Ne prilagođavam se dobro promenama

Simptomi stresa Stres se pojavljuje na različite načine koji se razlikuju od osobe do osobe.

Neki od najčešćih simptoma ranog stresa uključuju porast krvnog pritiska, povećanje brzine disanja, napetost mišića i usporavanje metabolizma. Kako se stres nastavlja, mogu se pojaviti i dodatni simptomi, uključujući:     Glavobolja     Mučnina     Gastritis     Dobijanje na težini     Gubitak spavanja     Bubuljice     Bol u mišićima     Grčevi     Digestijska pitanja     Grčenje mišića     Gubitak kose     Znojenje     Bol u leđima ili grudima     Erektilna disfunkcija i gubitak libida      Bolest srca     Povišen krvni pritisak     Niži imunitet protiv bolesti     Nervozni trzaji     Žmarci

Važno je potražiti stručnu pomoć čim postane jasno da fizički patite od stresa. Sa stresom dolaze i neke emotivne reakcije.

Ove emotivne reakcije mogu da uključuju:    

 ljutnju     anksioznost     sindrom sagorevanja     slaba koncentracija     depresija     umor     osećaj nesigurnosti     zaboravnost     razdražljivost      nemir     tuga

Ponašanja povezana sa stresom uključuju:     

žudnja za hranom

gubitak apetita

iznenadne impuslivne reakcije

zloupotreba droga i alkohola     

veća potrošnja duvana     

socijalno povlačenje     

učestalo plakanje    

 problemi u vezi

Traženje pomoći za stres