ZNAČAJ MOTIVACIJE I NAČIN UKLJUČIVANJA U U PROGRAM LEČENJA BOLESTI ZAVISNOSTI
Lazetić G, Mladenović I, Svetozarević S, Ćorić B. Značaj motivacije i način uključivanja u program lečenja bolesti zavisnosti. U: Medicinske i socijalne mere u tretmanu bolesti zavisnosti : zbornik saopštenja / [XXVI Simpozijum o bolestima zavisnosti sa međunarodnim učešćem, 6.i 7. oktobra 2010, Vršac] ; priredio Nastasić P, Beograd : Zajednica klubova lečenih alkoholičara Srbije 2011: 107-113 – 616.89(082) COBISS.SR-ID 514589527
Poslednjih godina obraća se pažnja na bolju motivaciju zavisnika, da shvate posledice, započnu lečenje i opstanu u apstinenciji.
Motivacija je proces pokretanja aktivnosti čoveka, usmeravanje njegove aktivnosti na određene objekte i regulisanja te aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva [1].
Bolesti zavisnosti su bolesti koje se uspešno leče. Kao i kod drugih bolesti što se tretman započne ranije, lečenje je efikasnije.
Lečenje zavisnika i uspešna dugotrajna apstinencija nije moguća ukoliko oni sami ne pokažu motivaciju za lečenjem, što se zove suštinska motivacija [2].!
Treba imati u vidu da psihoaktivne supstance kod osobe kod koje postoji zavisnost, remete biohemijske procese u mozgu, a samim tim i osnovne psihičke funkcije kao što su mišljenje, pamćenje, pažnja, inteligencija, VOLJA, i nagoni. Zbog tih poremećaja zavisnik nema čvrstu motivaciju da se zaleči, pa je potrebna neka početna motivacija [3].
Početna motivacija (način za uključivanje u tretman) sastoji se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca [4]:
- porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
- radna organizacija,
- izrečena mera obaveznog lečenja od strane suda,
- uslov centra za socijalni rad,
- zdravstveni razlozi – strah od ozbiljnih zdravstvenih tegoba koje mu direktno ugrožavaju život.
Porodica uslovljava zavisnika za lečenjem
Tokom razvoja bolesti zavisnik se prvo sreće sa reakcijama u porodici. Generalno, alkoholizam jednog člana porodice dovodi do velikih promena u njenom funkcionisanju: komunikacija je sve lošija, dominiraju laži i opravdanja, smanjuje se bliskost između partnera, remete se porodične uloge (partner koji ne pije preuzima na sebe i ulogu svog partnera; često jedno dete, najčešće najstarije, preuzima na sebe brigu o mlađoj deci), porodica se povlači iz društvenih dešavanja, prikrivajući alkoholizam usled osećanja umanjene vrednosti, srama i slično [5].
Dobro su poznati kompenzatorni potencijali porodice spram alkoholizma i zna se koliko dugo je alkoholizam tolerisan u porodici gde je najpre i vidljiv.
Iako je evidentno često kašnjenje u otkrivanju i započinjanju lečenja porodica i dalje predstavlja najveći povod za započinjanje lečenja u programu [5].
Nemoguće je u okvirima porodice ne činiti ništa, a očekivati da će se dogoditi nešto.
Zavisnik neće započeti lečenje sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil.
Zdravstveni razlozi
Zdravstveni razlozi zbog kojih se zavisnik sam ili po savetu lekara javlja na lečenje alkoholizma su telesni ili psihijatrijski poremećaji (apstinencijalni sindrom,depresija, dijagnostikovanje oštećenja jetre, epi napadi, CVI, povrede u saobraćajnim udesima ili druge povrede, teže intoksikacije, pokušaji suicida ili samopovredjivanja).
Radna organizacija
Neke radne organizacije sve češće organizuju testiranje svojih zaposlenih na alkohol (alko testovi) i takođe motivišu zaposlenog na lečenje od alkoholizma, gde čak neke radne organizacije ukoliko zavisnik nema saradnika u lečenju obezbeđuju i takav vid podrške.
Sud
Nasilje u porodici, vožnja u pijanom stanju ili pod dejstvom alkohola, tuče i drugi ispadi na javnom mestu, ozbiljne pretnje ili nasrtaji na integritet drugih osoba ili demoliranje stvari i objekata i dr. su samo neka dela zbog kojih sudovi izriču meru obaveznog lečenja alkoholičara na slobodi.
Povod za dolazak na lečenje
U klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje se svake godine rade preseci povoda za dolazak na lečenje. Poslednje praćenje je rađeno u periodu od šest meseci, od jula 2009. do januara 2010. Računao se broj prvih pregleda kod kojih je dijagnostikovana zavisnost i praćenje tih pacijenata u okvirima programa lečenja.
Ukupan broj uzorka je bio 253 pacijenta. Od toga 210 muškaraca, i 43 žene. Odnos prema polovima je iznosio 4.9:1 (na pet muškaraca dolazila je jedna žena). (Grafikon 1.)
Grafikon 1.
Utvrđeni povod za dolazak na lečenje kod pacijenata je pokazao da je dominirala porodica kao značajan motivacioni faktor, a odmah posle porodice kao značajan faktor su se pokazali zdravstveni razlozi. (Grafikon 2.)
Grafikon 2.
Od pacijenata koji su obavili prvi pregled i kod kojih je dijanostikovan alkoholizam njih 103 (41 %) su prihvatili preporučeni program lečenja u Klinici za bolesti zavisnosti, dok je njih 59 (23 %) odbilo preporučeni program i oni su uglavnom vrlo brzo napuštali lečenje. 91 pacijent odn. 36 % je nastavilo lečenje kroz redovne dispanzerske kontrole. (Grafikon 3)
Grafikon 3.
Od pacijenata koji su prihvatili program 85 je motivisala porodica, 17 radna organizacija, 11 sud, a samo deset ih je bilo motovisano zbog zdravstvenih tegoba. (Grafikon 4.)
Grafikon 4.
Pacijenti koji su odbili ponuđeni program lečenja i uglavnom su vrlo brzo naspustili lečenje su pacijetni koji su se u Institut za mentalno zdravlje javili samoinicijativno zbog raznih telesnih i psihičkih poremećaja a koji su bili uzrokovani pijenjem alkohola. (Grafikon 5.)
Grafikon 5.
Treba napomenuti da je od 41 pacijenta – 32 pacijenta su živeli u kompletnoj (primarnoj ili sekundarnoj porodici) – ali porodica nije bila motivacioni faktor.
NASTAVILI DISPANZERSKO LEČENJE
Pacijenti koji su nastavili dispanzersko lečenje (timskom odlukom najčešće zbog nedostatka saradnika u lečenju, ili odlukom samih pacijenata da se leče isključivo ambulantno) su u glavnom bili iz grupe motivisanih zdravstvenim posledicama uzrokovanim alkoholizmom. Daljim praćenjem ovih pacijenata je pokazalo da je u glavnom veliki broj njih napustio lečenje već posle prvih poboljšanja telesnog i psihičkog funkcionisanja. (Grafikon 6.)
Grafikon 6.
Zaključak
Iz priloženog se zaključuje da je način uključivanja zavisnika u lečenje uspešniji kada je u pitanju porodica i radna organizacija, dok samoinicijativno uključivanje pacijenata zbog zdravstvenih tegoba obično se vrlo brzo završi već posle prvih poboljšanja telesnog funkcionisanja
Porodica je izuzetno snažan motivacioni faktor, ali potencijal porodice u Srbiji još uvek nije dovoljno iskorišćen kao motivacioni faktor za dolazak na lečenje.
U jednom od istraživanja rađenom na Klinici za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje 2009. u kojem je ispitano 900 pacijenata i njihovih povoda dolaska na lečenje dobijeni rezultati su pokazivali da je najveži broj pacijenata došao zbog vidljivih zdravstvenih tegoba 446, dok su motivisani od strane porodice javilo njih 215. [6] (Grafikon 7.)
Grafikon 7.
Uprkos naporima društva da senzibiliše porodicu na lečenje odluka o dolasku se često prepušta samom alkoholičaru. Moguće, da je jedan od razloga slabe motivisanosti porodice za lečenje predrasude i snažna stigmatizacija koja se odnosi na lečenje u psihijatrijskim klinikama.
Neophodno je i dalje raditi na buđenju svesti porodice i iskorišćavanju njenih potencijala za motivaciju u započinjanju lečenja alkoholičara, jer snaga porodice ako se iskoristi i usmeri u pravcu lečenja je velika, i često presudna za lečenje i dugotrajnu apstinenciju.
Citiranje:
Lazetić G, Mladenović I, Svetozarević S, Ćorić B. Značaj motivacije i način uključivanja u program lečenja bolesti zavisnosti. U: Medicinske i socijalne mere u tretmanu bolesti zavisnosti : zbornik saopštenja / [XXVI Simpozijum o bolestima zavisnosti sa međunarodnim učešćem, 6.i 7. oktobra 2010, Vršac] ; priredio Nastasić P, Beograd : Zajednica klubova lečenih alkoholičara Srbije 2011: 107-113 – 616.89(082) COBISS.SR-ID 514589527