KAKO MOTIVISATI ZAVISNIKA DA SE LEČI

Porodica ima centralnu ulogu u lečenju bilo kojeg zdravstvenog problema, uključujući zloupotrebu supstanci ili zavisničkog ponašanja.

Rezultati mnogih istraživanja ukazuju da je za  uspešnu apstinenciju i kvalitetnu promenu stila života neophodno učešće što više  članova porodice.

Motivaciona snaga porodice i svih njenih subsistema (bračnog, roditeljskog, sibling) ne nalazi prostora samo u procesu motivacije zavisnika za lečenjem. Porodica je ključan faktor u svim fazama tretmana – i  motivaciji za lečenjem, i u lečenju i rehabilitaciji.. 

Porodica je ključan faktor u svim fazama lečenja. 

Ackerman je proročki napisao: “Nije potrebna velika mašta da bi se shvatilo da će opstanak ili uništenje naše civilizacije umnogome zavisiti od razrešenja konflikta u našoj kulturi po pitanju porodičnog života i odnosa, tj. naša budućnost zavisi od mentalnog zdravlja porodice”.

     Početna motivacija za ulazak u lečenje sastoji se uglavnom od nekog spoljašnjeg pritiska koji dolazi iz nekoliko pravaca:

1. Porodica kao glavni motivacioni faktor
2. Nemoguće je ne činiti ništa, a očekivati da se dogodi nešto. Zavisnik neće potražiti pomoć sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil. Neophodno je učiniti nešto dijametralno suprotno dotadašnjim obrascima ponašanja u porodici. Potrebno je doneti odluke koje mogu i da „zabole“ roditelje ili supružnika, kako bi se zavisnik od kocke privoleo na lečenje.

2. Zdravstveni razlozi – psihički problemi (depresija, suicidalnost…)
3. Uslovljavanje od strane Centra za socijalni rad ili druge institucije (sud, firma, itd…)

     Motivacija  sa kojom zavisnici pristupaju lečenju praćena je stalnim otporima u lečenju. Neophodna je aktivna podrška saradnika (porodice), da kockar razvije suštinsku motivaciju za lečenjem, a za to je potrebno vreme.  Suštinska motivacija se javlja tek kada zavisnik savlada svoje otpore i realno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izražene kroz posledice. Na motivaciji je neophodno stalno raditi. Bez discipline i samodiscipline u lečenju nema uspeha!

     Izazov je da zavisnik uspešno završi terapijski program, ali još teže je motivisati zavisnika da prihvati da uđe u terapijski program. Na žalost ne postoji univerzalni recept kako da zavisnik od kocke prihvati tretman, a još manje kako da opstane u njemu. Kako bi nastavili svoje destruktivno ponašanje, većina zavisnika živi u svetu poricanja (koristeći razne odbrambene taktike) – oni ili ne misle i pored svih posledica da im je potrebno lečenje ili su svesni da im  je potrebna pomoć, ali nisu voljni da uđu u terapijski program koji zahteva angažovanje i odricanje.    Porodica, uglavnom, zna da njihovom članu treba pomoć, ali isto tako im je jasno da konačna odluka da „ozdravi“ leži na zavisniku. Bez obzira koliko porodica želi da ima pored sebe zdravu osobu lečenje zavisnika nije moguće ukoliko oni sami ne pokažu motivaciju  za lečenjem!  Iako ne može niko na silu da se leči (kada je zavisnost u pitanju), postoji nekoliko stvari koje može porodica uraditi da motiviše zavisnika za lečenjem.

1. Priznati problem

         Prvi korak da se pomogne zavisniku je da  shvati da on ili ona u stvari imaju problem sa patološkim kockanjem. U većini slučajeva svađe, ili preklinjanje neće uroditi plodom. Da bi se vodili konstruktivni razgovori neop­hodno je da porodica „razume šta je to patološko kockanje“.

U razgovoru sa zavisnikom korisne su određene smernice:

• Razgovor započeti  razmatranjem nekih pozitivnih stvari između zavisnika i člana porodice.
• Rečenice započinjite sa „Ja“; koristite rečenice koje su jasne i nisu osuđujuće, npr.: „Ja sam stvarno zabrinut/a u vezi ovoga što nam se dešava, mislim da nešto moramo da promenimo u našem životu.“
• Držitati  se konkretnih  tema (shodno cilju koji je postavljen):  „Osećam se loše kada ne dolaziš kući u predviđeno vreme.“ „Ja sam zabrinut/a zbog finansijskih problema u našoj porodici, ne osećam nikakvu sigurnost.“
• Usredsrediti se na rešenja, pružati tačne informacije o tome šta treba da se menja. Neophodno je dobro se pripremiti za razgovor, i upoznati oblast patološkog kockanja.
• Treba biti  spreman za odbijanje, pa čak i  neprijateljstvo. Ne ulaziti u igru manipulisanja koje će pokušati zavisnik. Mnogi kockari će kriviti bračnog partnera ili roditelje  za problem. Čvrsto se držati ciljeva i onoga šta je neophodno da se radi.
• Podsticati odgovornost i ne prihvatati zavisnikov način života

     Veća je verovatnoća da će zavisnik priznati da ima problem sa kockanjem  ako porodica prestane da podržava njegov zavisnički stil života. Na primer, porodica  može da odbije vraćanje dugova ili da i dalje obezbeđuje mesto za boravak u nastojanju da pomogne zavisniku da  upotpuni doživljaj negativnih posledica kockanja.

     Nije cilj kazniti zavisnika, već  jednostavno suočiti ga sa posledicama svog ponašanja, tako da oni počinu da se pitaju da li je kockanje  korisno za njihov život.

3. Uključivanje šire mreže (porodica, prijatelji) u proces motivacije

     Kada razgovori  jedan-na-jedan i posledice nisu dovoljne da zavisnik shvati težinu i uključi se u tretman, intervencija „mreže“ može da pomogne da zavisnik „shvati“ težinu bolesti i posledice  i  da potraži stručnu pomoć. Cilj intervencije je da se grupa bliskih prijatelja i familija suoče sa  zavisnikom i da insistiraju na tome da započne tretman.

     Iako intervencija mreže  ima  reputaciju „iznenadne zasede“  ili jake konfrontacije, dobro isplanirana intervencija  je zapravo izraz ljubavi i saosećanja sa nekim  kome je pomoć potrebna. U većini slučajeva, organizator intervencije okuplja grupu uže porodice i prijatelja, obično 3-6 ljudi, čija su mišljenja i podrška najvažniji za  zavisnika. Zajedno, oni formiraju krug podrške oko zavisnika.

     Svaki učesnik zavisniku izražava ljubav i zabrinutost i to opisuje na miran, jednostavan način. Svaka osoba daje konkretne primere incidenata koji im izazivaju bol, kao i spisak ponašanja koji oni više neće tolerisati ako zavisnik odbije tretman. Dok će neki zavisnici slušati smireno i pažljivo zabrinutost svojih najmilijih, drugi će odgovoriti brojnim  izgovorima  zašto oni ne mogu da se posvete lečenju (npr. troškovi lečenja, obaveze na poslu i druge obaveze). Ali tu ne treba odustajati već nastaviti sa pritiscima za lečenjem.

     U velikom procentu, nakon ovakvih  intervencija zavisnik će ući u tretman. Ako zavisnik odbija da prihvati lečenje, porodica mora da bude istrajna u  obavezama koje su dogovorene  tokom intervencije i pokušati ponovo za nekoliko dana ili nedelja. Uz strpljenje i upornost, na kraju će uspeti u motivisanju zavisnika da prihvati  pomoć koja im je potrebna.

4. Prenositi ljubav i empatiju

     Niko ne želi da sluša ili da prihvati pomoć od nekoga ko ih tretira sa prezirom ili osuđuje kao glavne krivice. U svim pokušajima da se dopre do nekoga ko ima problem zavisnosti, ne treba zaboraviti i ispoljavanje  ljubavi i empatije. Kako zavisnik  čini napredak, neophodno ga je pohvaliti i ohrabriti za dalje korake – lečenje.

CILJ	APSTINENCIJA I PROMENA STILA ŽIVOTA
ZAŠTO	Apstinencija i promena stila života će dovesti do poboljšanja psihičkog i telesnog zdravlja, kao i do popravljanja drugih posledica (porodične, socijalne, profesionalne)
UPOZORENJE	Ukoliko se ne pridržavaju pravila lečenja recidivi su česti!
NAČIN	Potrebno je zavisniku oduzeti mogućnost manipulisanja ljudima u svom okruženju
KAKO	Disciplinom i istrajnošću. Popuštanja ne sme da bude, jer svaki put kada popustite, nekoliko koraka ste dalje od cilja.
ZAPAMTITE	Zavisnost razvija karakterne promene (zavisničko ponašanje) koje otežava motivaciju