Deset efikasnih katalizatora za promenu

1. Podizanje svesti – pružanje  informacija o problemu. Intervencije mogu uključivati zapažanja, interpretacije i biblioterapiju.
2. Samoocenjivanje – uključuje procenu osećaja i razmišljanja o sebi s obzirom na problematično ponašanje. Intervencije mogu uključivati razjašnjenje vrednosti i uverenja ili očekivanja.

• Samooslobađanje – znači odabir i obavezu da deluju ili veruju u sposobnost promene. Intervencije mogu uključivati tehnike povećanja posvećenosti, terapiju donošenja odluka i “novogodišnje” odluke.

• Protivkondicioniranje podrazumeva zamenu alternativa suočavanju sa anksioznostima uzrokovanim ponašanjem vezanim za supstancu. Intervencije mogu uključivati trening opuštanja, desesenzibilizaciju, asertivnost i pozitivne (motivacione) poruke.

• Kontrola stimulusa znači izbegavanje ili suzbijanje podražaja koji izazivaju problematično ponašanje. Intervencije mogu uključivati izbegavanje problematičnih mesta i uklanjanje supstanci iz nečijeg okruženja.

• Upravljanje pojačanjima nagrađuje sebe ili ga drugi nagrađuju za izvršavanje promena. Intervencije mogu uključivati vanredne ugovore i otvoreno i prikriveno pojačanje.
• Pomaganje u odnosima –  nastaje tako što su otvoreni i veruju u probleme sa ljudima kojima je stalo. Intervencije mogu uključivati grupe za samopomoć, socijalnu podršku ili terapijski odnos.

• Emocionalno uzbuđenje – uključuju doživljavanje i izražavanje osećaja u vezi sa nečijim problemima i rešenjima za njih. Intervencije mogu uključivati igranje uloga i psihodramu.
• Preispitivanje životnog okruženja je proces procene na koji nečiji problem utiču na lično i fizičko okruženje. Intervencije bi mogle uključivati obuku o empatiji i dokumentarne filmove.

1. Socijalno oslobađanje uključuje sve veće alternative za neproblematično ponašanje. Intervencije mogu uključivati zalaganje za prava potlačenih i intervencije politike

• 

U početku beše svetlost…

… A zatim bol, i posledice

Pitanje je vremena dok život zavisnika ne postane nepodnošljiv kako za njega, tako i za porodicu, sa ozbiljnim posledicama i “neprijatnom boli” koja onemogućava zavisnika da funkcioniše u normalnim životnim okolnostima. Posle početne svetlosti u smislu “vau pronašao sam magiju” i nadolazećih tegoba (posledica) javlja se i ta logika od još uvek prisutne zdrave ličnosti “trebalo bi da prestanem”. Ali, intenzitet bola i prisutne posledice koje je neophodno shvatiti da bi neko poželeo promenu su različiti za svaku osobu. To se često naziva “dotako sam dno“. Za neke ljude, dno može biti gubitak posla, pretnje razvodom, razvod, nepremostive finansijske teškoće ili nepodnošljivi zdravstveni problemi. Za druge, bol i sramota moraju biti mnogo gori (hapšenja, zatvor, beskućništvo) da bi zaista želeli bolji život.

 Koliko bola će vama bola trebati da poželite da napravite pozitivne promene?

Nada i vera u promenu

 Neophodna komponenta. Ako smatrate da je vaš život dostigao dubinu beznađa, vaš nedostatak nade drži vas u okovima  zavisnosti. Nada je ključna u stvaranju motiva za promenom u vašem životu … nadati se da se možete promeniti i nadati se da će vam život biti bolji ako budete uspešni. Nada može doći od člana porodice, kolege, duhovnika, lekara, materijala za samopomoć ili čak pesme. A kad počnete osećati nadu da možete okrenuti svoj život, nastavite da se fokusirate na bilo šta i na sve što će podstaći ove osećaje nade.

Posle nade obavezno mora da ide i vera… Verovanje u to što radite kako bi ste promenili život. Nada je pasivno stanje, a vera je aktivno stanje.

Razumevanje važnosti življenja, znajući šta vam je zaista važno i šta su vam prioriteti u životu može vam pomoći da ostanete motivisani dok započnete proces promena, što, iskreno, nikada nije lako i često je baš taj prvi korak I najteži. Za mnoge ljude ostati živ i zdrav za svoju porodicu vrlo je jak motivacioni fakrot. A, ako je porodica vaš razlog da želite da živite i unesete promene, moraćete da se koncentrišete na ovu motivaciju, da druga iskušenja ne bi kontrolisala vas.

Duhovnost

 Pronalaženje nečeg pozitivnog i uzbudljivog osim vaše zavisnosti o kojoj ćete biti strastveni je ključ za motivisanje i “ozdravljenje” mozga. To je teško učiniti ako ste u okovima zavisnosti, ali malo upornosti, i kako krećete putem oporavka, naći ćete druga zanimanja koja vas podstiču, osim droge, alkohola, kockanja,… koji će zameniti negativno ponašanje. Konačno, imate neki oblik duhovnosti (ne nužno i religiju). Ovo će vas voditi u definisanju sopstvenih vrednosti i morala i promovisati odgovornost, a sve vam to će pomoći u procesu oporavka. Prepoznavanje zavisnosti i potreba za promenom je prvi korak, ali obično nije dovoljno. Upravo je terapija (lečenje) taj process koji  poboljšanja motivaciju. Mnogi su uspešno promenili svoj život na bolje.

Želite da nešto promenite, ali da ništa ne uradite. Promena sama po sebi teško može doći.  Zavisnik nije u stanju da se sam uhvati u taj problem promena, ali često nije ni spreman da prihvati pomoć od drugih. Ne postoji čarobni štapić!

Suštinska motivacija se javlja tek kada zavisnik savlada svoje otpore i realno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izražene kroz posledice.

Na motivaciji je neophodno stalno raditi!

Bez discipline i samodiscipline u lečenju nema ni drugih promena!  ■

SNAGA PROMENE JE U VAMA.

ODMAH I OVDE