MODEL PROMENE

Godine 1977, James Prochaska i Carlo Di Clemente razvili su model faza promena, koji procenjuje spremnost pojedinca da se uključi u tretman. Model faze promene koristan je za pomoć članovima porodica da bolje shvate motivaciju zavisnika za oporavak.

FAZA 1.  – prerazmatranje

 (NIJE SPREMAN)

Zavisnici u ovoj fazi ne nameravaju da preduzmu bilo kakvu aktvinost u vezi uspostavljanja apstinencije i lečenja. Neinformisani su ili nedovoljno informisani o posledicama. Višestruki neuspešni pokušaji promene mogu dovesti do demoralizacije o sposobnosti promene. Predkontemplatori se često u drugim teorijama karakterišu kao otporni, nemotivirani ili nespremni za pomoć. Činjenica je da tradicionalni programi nisu bili spremni za takve pojedince i nisu osmišljeni tako da zadovolje njihove potrebe.

FAZA 2 – razmatranje

(PRIPREMA SE)

Faza u kojoj se zavisnici nameravaju promeniti u narednih šest meseci. Oni su svesniji prednosti promena, ali takođe su jasno svesni nedostataka. U metaanalizi na 48 zdravstvenih rizičnih ponašanja, prednosti i nedostaci promene bili su jednaki (Hall & Rossi, 2008). Ova težina između troškova i koristi promene može proizvesti duboku ambivalentnost koja može dovesti do toga da ljudi ostanu u ovoj fazi duži vremenski period. Ovaj fenomen se često karakteriše kao hronična kontemplacija ili odugovlačenje sa ponašanjem. Pojedinci u fazi razmatranja nisu spremni za tradicionalne akciono orijentisane programe koji očekuju da učesnici odmah deluju.

FAZA 3 – priprema

(SPREMAN)

Priprema je faza u kojoj ljudi nameravaju da preduzmu akciju u neposrednoj budućnosti, koja se obično meri sledećeg meseca. Obično su već preduzeli neke značajne akcije u protekloj godini. Ove osobe imaju plan delovanja, kao što su pridruživanje teretani, savetovanje savetnika, razgovor sa lekarom ili oslanjanje na pristup samo-promene. To su ljudi koje bi trebalo regrutovati za programe orijentisane prema akcijama.

FAZA 4 – postupak

(AKCIJA)

je faza u kojoj su ljudi napravili posebne očigledne modifikacije u načinu života u poslednjih šest meseci. Pošto je akcija primetna, celokupni proces promene ponašanja često se izjednačuje sa akcijom. Ali u TTM-u, Akcija je samo jedna od pet faza. U ovom se modelu obično sve modifikacije ponašanja ne smatraju akcijom. U većini primena ljudi moraju da dostignu kriterijum za koji se naučnici i profesionalci slažu da je dovoljan da umanji rizik od bolesti. Na primer, smanjenje broja cigareta ili prelazak na cigarete sa malo katrana i sa malo nikotina ranije su smatrane prihvatljivim akcijama. Sada je konsenzus jasan – računa se samo totalna apstinencija.

FAZA 5 – održavanje

(OPORAVAK)

je faza u kojoj su ljudi napravili posebne očigledne modifikacije u svom načinu života i rade na sprečavanju recidiva; međutim, oni ne primenjuju procese promene tako često kao ljudi u akciji. Dok su u fazi održavanja, ljudi su manje u iskušenju da se ponove i postaju sve samopouzdaniji da mogu nastaviti sa promenama. Na osnovu podataka o samoefikasnosti, istraživači su procenili da održavanje traje od šest meseci do oko pet godina. Iako se ova procena može činiti pomalo pesimističnim, longitudinalni podaci u izveštaju generala hirurga iz 2016. podržavaju ovu vremensku procenu. Nakon 12 meseci neprekidne apstinencije, 43% pojedinaca vratilo se redovnom pušenju. Tek nakon 5 godina neprekidne apstinencije rizik od recidiva opao je na 7% (USDHHS).

%d bloggers like this: